Čitam juče na B92 da se u Smederevu sprema rušenje trenutne vlasti, na čijem je čelu gradonačelnica Jasna Avramović, i kako reče jedan opozicioni funkcioner URS-a, nova vlast će biti ''pravednija, odgovornija i poštenija'' od sadašnje. Posle početne sumnjičavosti i odbojnosti koja se kod mene javi kad god političar počne da koristi pojmove poput pravde, poštenja i sl., reših da preispitam njegove reči, ali i uopšte, da promislim da li će ta nova vlast zaista biti ''pravednija'' od trenutne. Uz to, rekoh sebi, valjalo bi da preispitam i da li je ova trenutna vlast pravedna i odgovorna. I na kraju, zapitah se: Zar o tome kakva je vlast nisu odlučivali građani Smedereva na izborima? I zar izbori ne služe da se za četiri godine ponovo preispita ''pravednost i poštenje'' trenutne vlasti? Izgleda da ne, dragi moji Smederevci. O tome da li je vlast pravedna, odgovorna i poštena ne odlučuju građani, nego odlučuje šaka lokalnih odbornika, tačnije njih 36 najmanje, s obzirom da je toliko odbornika potrebno da bi se formirala vlast. Ako mi neko kaže da je te odbornike birao sam narod na izborima, te da su oni narodni predstavnici i svojevrsni glas naroda, ja ću mu reći da laže. Građani nisu glasali za imena i prezimena, za konkretne ljude, nego su glasali za zatvorene partijske liste. Samim tim je omogućeno da se u skupštini Smedereva nađu partijski vojnici bez integriteta koji rade ono što im zapovedi njihov partijski vođ, jer da nije njega, oni ne bi bili tu gde jesu. Problem ide još dalje. Lokalni partijski vođi su obično samo marionete u rukama republičkih partijskih glavešina, i slušaju nalog iz Beograda. Ako iz Beograda stigne nalog da se vlast ruši, vlast se ruši. Upravo to se dešava u Smederevu ovih dana.
Da li postoji rešenje koje bi sprečilo da nekompetentni ljudi izaberu još nekompetentnijeg gradonačelnika? Na sreću postoji, ali nažalost, ono je sistemsko i ne zavisi od nas na lokalu, nego od republičkog zakonodavstva. Šta uraditi?
Prvo, promeniti Zakon o lokalnoj samoupravi. Po važećem zakonu, gradonačelnik je odgovoran skupštini grada, što znači da ga ona bira i razrešava. To u praksi znači da će gradonačelnik uvek biti iz redova one koalicije koja ima većinu u skupštini. Njega NE BIRA NAROD direktno, i vladajuća koalicija ima pravo da postavi koga god poželi na mesto gradonačelnika. U politikoologiji i uporednoj praksi lokalne samouprave takav model je poznat kao model slabog gradonačelnika, ili kao francuski model. Ovaj model zahteva visok nivo političke kulture građana, ali i odbornika koji predstavljaju građane; ovaj model takođe zahteva često izjašnjavanje građana preko lokalnih referenduma i narodnih inicijativa; I takođe, on zahteva postojanje demokratske i parlamentarne tradicije u državi, ali i u lokalnoj zajednici.
Nažalost, ovaj model nam nije primeren. Ono što je nama potrebno, to je model jakog gradonačelnika koji bi se birao direktno na izborima. Takav model je poznat i kao američki model, ali je korišćen i u Evropi, posebno u Italiji, V.Britaniji i Nemačkoj. Gradonačelnik bi se po tom modelu birao direktno na lokalnim izborima od strane naroda, i skupština grada ne bi mogla da ga smeni. Jedini ko bi mogao da ga smeni je sam narod na sledećim izborima. Pošto bi narod znao za koga glasa, povećala bi se izlaznost i zainteresovanost za lokalne izbore, i za gradonačelnika ne bi mogao da bude izabran bilo ko, već isključivo onaj ko je od strane građana prepoznat kao dobro rešenje. U praksi bi to značilo da je gradonačelnik potpuno nezavisan u odnosu na partijske igre koje se igraju u skupštini grada, i da je slobodan da svoj posao obavlja bez ikakve brige da bi bilo ko osim naroda mogao da ga smeni. Gradonačelnik bi imao više hrabrosti da pokreće velike projekte, i ne bi morao da zadovoljava partijske apetite njegovih koalicionih partnera, od kojih direktno zavisi. Naravno, postoje negativne strane ovakvog modela, jer se može desiti da građani izaberu gradonačelnika iz jedne partije, a da većinu u lokalnom parlamentu čini druga partija. U tom slučaju bi moglo doći do blokade lokalnog parlamenta, a time i gradonačelnika. Međutim, ovaj problem bi se lako rešio ako bi se u Zakonu o lokalnoj samoupravi jasno definisale nadležnosti gradonačelnika i skupštine grada, koje ne bi smele da se preklapaju, što je danas slučaj.
Drugo, promeniti Zakon o lokalnim izborima. Po sadašnjem zakonu mi ne znamo za koga glasamo na lokalnim izborima, već imamo izbor između partijskih lista. Lokalne partije same kasnije određuju ko će biti odbornik. S obzirom da skupština Smedereva ima 70 odbornika, potrebno je grad podeliti na 70 izbornih jedinica, od kojih bi svaka davala po jednog odbornika. Na taj način bi svi delovi grada bili podjednako zasupljeni u skupštini. Odbornici bi bili kandidovani imenom i prezimenom, i trebali bi da se biraju po većinskom sistemu, što bi značilo da u jednoj izbornoj jedinici odbornik postaje onaj ko osvoji 50% + 1 glas onih koji su glasali. S obzirom da bi jedna izborna jedinica u slučaju Smedereva imala nešto više od 1500 građana, realno je očekivati da će kandidata za odbornika poznavati većina glasača u toj izbornoj jedinici, i da bi vrlo verovatno za odbornika bio izabran neko ko je cenjen i ko je čovek od integriteta u toj izbornoj jedinici. Tako bi dobili kompetentnu skupštinu grada koja je direktno izabrana od građana, i koju čine ljudi koji su cenjeni u svom komšiluku, a ne neki anonimusi kojima je jedina preporuka to što su partijski poltroni. Većinski izborni sistem na lokalnim izborima je na snazi u mnogim evropskim državama, i što je važno, jedino je preko njega moguće da odbornici postanu i građani koji nemaju nikakve veze sa političkim partijama.
Ako ove promene ne sprovedemo u delo, nemamo potrebe da zamaramo mozak time ko nam je gradonačelnik. Nama ne trebaju personalne promene, nama trebaju sistemske promene. Sve dok se ne promeni Zakon o lokalnim izborima i Zakon o lokalnoj samoupravi, imaćemo sistem koji funkcioniše po principu ''sjaši Kurta da uzjaše Murta'', bez ikakvih opipljivih rezultata. I zato mi je žao i sadašnje gradonačelnice, i sledećeg gradonačelnika koji će doći, jer znam da bi mnogo bolje rezultate postigli ako bi bili direktno birani od naroda, i ako bi bili u neku ruku iznad lokalnog partijskog brloga.
Nikola Kolja Krstić
Autor: Nikola Kolja Krstić