Svake godine, 3. maja, novinarska udruženja apeluju na svoje kolege da se petominutnim prestankom rada priključe tihom protestu protiv cenzure, poniženja kojima su ljudi ove profesije izloženi, kao i protiv sveopšteg ''mraka'' koji im ne dozvoljava objektivno izveštavanje. Vreme diktature je, barem formalno prošlo, i trebalo bi svako da ostvari svoja prava, stoga i podržavam borbu za slobodu medija. Taj 3. maj prolazi iz godine u godinu, da li se nešto pomerilo s mrtve tačke, to vi novinari najbolje znate, ali jedno je sigurno, vaše proteste država čuje.
A da li vi novinari čujete glas građana ? Da li ste vi svesni odgovornosti za kulturološki mrak koji je nad nama…poniženja kojim je izložen svaki iole pristojan čovek kada ga izbombardujete stupcima o devojkama sumnjivog morala i momcima kriminalne prošlosti, koje maltene veličate ? Shvatate li da u ovom vremenu interneta i globalizacije imate možda i veći uticaj od porodice, škole…i da je u velikoj meri štetan ? Slučaj ''Nušić'' je samo poslednji u nizu kulturnog i obrazovnog ispada ovog društva. Čaša odavno preliva, lampica za alarm je pregorela ko zna kad, više i ne obraćamo pažnju, pa su čak i oni koji su se na ove blamove zgražavali sad mahom ravnodušni. Sve je više onih koji se tome smeju, najčešće od muke. No, prosta, neobrazovana narodna masa nije novost. Ona postoji i postojaće na našu žalost, a na sreću pojedinaca. Plašim se samo da će ovo postati uobičajena pojava, ako već nije, i da ćemo se svi smejati od srca, dokazujući onu staru ''hleba i igara'' poslovicu.
Ovo je moj diskretni apel, a verujem i svih pristojnih ljudi, na vraćanje već zaboravljene novinarske etike i nekomercionalne kulture medija, kao i na pravilno usmeravanje velikog uticaja koji imate, a sve u cilju oporavka ovog intelektualno hendikepiranog društva…pre nego što bude kasno.
Autor: Daba