47. rođendan medija, koji više ne postoji

Bio jednom jedan radio…i zaista, kao što počinju mnoge bajke, takav je bio radni i životni vek svih nas, koji smo proveli godine/decenije u Radio Smederevu. Iako se novinarskim poslom ne bavim već 5 godina, na poziv SD Cafe-a pristao sam da napišem koju reč o instituciji, koja bi danas proslavila 47-mi rođendan…a uz svaku sledeću napisanu reč knedla u grlu sve je veća (kao što kaže Žika iz Baba „ko me ter’o da te volim “)…

Radio Smederevo su voleli svi…baš svi… od prvog dana kada su se putem radio prijemnika početkom 70-ih začuli glasovi Danice Lekić i Branislava Maneta Šakića!

Jedan od najstarijih elektronskih medija u Srbiji i nesumnjivo cenjen, ne samo u SFRJ, već i Evropi, svetu… Na prvom mestu osmišljen kao lokalni javni servis građana, što je i ostao gotovo do poslednjih dana. Incijator i organizator mnogih kulturnih, sportskih i privrednih dešavanja u Smederevu, Podunavlju, Braničevu i Srbiji. 

O medijskim gromadama, koje su zauvek ostavile trag, premalo je mesta da se i delić napiše. U emisiji ’’Po vašem izboru’’, muzičkog urednika Branislava Necića, gostovala su sva najveća imena narodne muzike odmah po objavljivanju svojih novih ploča. Krajem 80-ih slično je bilo i sa velikanima rok scene zahvaljujući Draganu Živkoviću – Piciju. Riznica Radio Smedereva je do dolaska novih tehnologija premašila 10.000 ploča svih žanrova, što je za to vreme bilo zaista neverovatno.

 

U malom prstu privredna dešavanja držao je Karlo Vereb, poljoprivredu Mihailo Uljarević, književnost i kulturu uopšte Milosav Slavko Pešić. Stanica Stanilović, Gradimir Stevanović, Miroslav Petrović bili su začetnici analitičkog i kritičkog novinarstva u turbulentnom periodu pre, za vreme i posle raspada Jugoslavije. Brzo su se priključili i Zoran Mitrović, Jovica Tišma, Jelena Radojković i Lazar Džamić, koji je svoj talenat i znanje uspeo da, pored ostalog predstavi i na BBC-ju i Gardijanu.

 

 

Sa ’’novim talasom’’ na muzičkoj sceni stigao je i novi talas u redakciji – Dejan Đorić, Zoran Jovšić, Dragan Pavlović, Jovica Šešlak, Miroslav Đorđević, Olivera Milošević… Svako je imao svoj način izveštavanja i prezentovanja i svi su se nebrojano puta dokazali kao profesionalni i kompetentni novinari. Svojim glasovima slušaoce su ’’kupovali’’ voditelji-spikeri Jasmina Živojinović, Željko Dimić i Snežana Stefanović. Čak su i već stasale televizijske ’’face’’ Jelena Ilić i Nada Knjeginić osetile dušu radija. Šta tek reći za ljude sa ’’druge strane mikrofona’’ – ton majstore Ratislava Paunovića i  Dragoljuba Tasića, kao i njihovog jedinog pravog naslednika Svetislava Pantića. O njihovom umeću najbolje svedoče stari Smederevci i oni sa kojima su radili i uživali u montaži i realizaciji programa. 

 

Politički život i srpska svakodnevnica reflektovala se i na Radio Smederevo, koji se, bez straha i ustezanja, iako na opštinskom budžetu, otvoreno suprostavio vlasti Slobodana Miloševića i bio aktivni svedok (kako je to često isticao Dejan Đorić) 9-tomartovskih događaja, kao i 5-toktobarskih promena. 

Posle 5-og oktobra ’’krv’’ je dodatno osvežena i u redakciji i za miks-pultom, dolaskom Milana Subina, Marka Cakića, Rajka Ivanovića, Jelene Zlatanović, Aleksandra Golea, Jelene Stanković, Dorđa Grbe, Dušana Sekule i Tamare Marinović.
 

Muzika je, takođe, uvek oslikavala stanje u društvu, pa su tako i osnovane dve kultne emisije za ljubitelje čvršćeg zvuka – Ekstremne kondicije i Razbijanje tišine, koja još uvek postoji on-line. Svim raspoloživim sredstvima da predstave metal, hard-core i punk scenu trudili su se Dušan Jovšić, Milan Medenica, Miloš Necić, Drago Vuković. Za domaći rok bio je zadužen Dejan Stokić sa ’’Domaćom emisijom’’, šlagerima je u ’’Old timer’’ opuštao Gliga, ’’Tema klasika’’ profesora Jovica Miloševića umirivala je remek-delima čuvenih kompozitora, Kele je promovisao rege, a Miloš Sinovatz rep scenu. Razmena informacija i saradnja na obostranu korist i zadovoljstvo realizovana je sa nedeljnikom Sedmica i portalom SDCafe.rs. 

 

Radio Smederevo je jedini direktno prenosio sednice skupštine grada, dok su svakodnevne tematske kontakt emisije Smederevcima omogućavale da postave pitanje gostima o svemu što je aktuelno. Sportski program je bio izuzetno bogat, sa dve specijalizovane emisije ’’Treći dana vikenda’’ i ’’Arena’’. Fudbalske mečeve prenosio je Radoje Glišić, a frekvencija 96,1 bila je privilegovana da uživo isprati najveće uspehe smederevskog fudbalskog kluba. 
 

Stara garda je ispraćena u zasluženu penziju, a ono malo preostalog vremena, nažalost, svelo se na preživaljavanje. Zaposleni su često primali platu na dva-tri meseca i održavala ih je jedino ljubav prema njihovom radiju. 

 

Usledila je privatizacija, tj. prodaja smederevskom biznismenu Milanu Lukiću. Najpre je, osim radijskog, pokrenut televizijski program, koji je preuzeo primat, a radio ostavio po strani. U jednom kratkom periodu, pojavio se i čevrti glasnik ( treći je, naravno, Internet )– novina/bilten iz iste kuće. 

 

Nakaradni i pogubni zakon za regionalne i lokalne medije donet 2014-te godine zapečatio je sudbinu jedne institucije. 

 

Zgrada je tu, u nekom sasvim drugom obliku i koristi se za druge svrhe…a duša negde na medijskom nebu zauvek luta … 24 sata nad gradom – Radio Smederevo.