Telo samo može da uništi rak?

Naučnici su otkrili kako telo samo može da uništi ćelije tumora, bez korišćenja ikakvih lekova.

 

Istraživači sa Državnog univerziteta Pensilvanije došli su do revolucionarnog otkrića – oni su identifikovali molekul poznat kao TIC 10, koji aktivira protein za pomoć u borbi protiv raka.

 

Protein TRAIL (ligand koji izaziva apoptozu – ćelijsku smrt – povezan sa faktorom nekroze tumora) sprečava razvoj tumora tokom imunološkog nadgledanja, odnosno u fazi kada imunološki sistem „patrolira” organizmom u potrazi za ćelijama raka.

 

Taj proces se obustavlja u naprednoj fazi bolesti što dovodi do nekontrolisanog rasta i širenja raka.

 

Ključna dobrobit korišćenja TRAIL-a kao sredstva za borbu protiv raka jeste da je on već deo imunološkog sistema tako da nije toksičan za telo poput hemioterapije ili zračenja.

 

Štaviše, mala količina TIC10 je efektnija od drugih lekova jer može da probije barijeru između mozga i krvotoka. Ta barijera onemogućava lekovima protiv raka da uđu u mozak, pa samim tim blokira njihovu efikasnost.

 

– Nismo predvideli da će ovaj molekul moći da leči i rak mozga, što je bilo prijatno iznenađenje – kazao je vođa istraživanja, onkolog Vafik El-Deiri.

 

Druga pozitivna stvar je ta da TIC 10 ne aktivira TRAIL samo u kancerogenim ćelijama već i u zdravim. Obližnje zdrave ćelije takođe dobijaju „vetar u leđa” i na svojoj površini umnožavaju broj TRAIL receptora koji uništavaju rak.

 

Iako je studija bila ograničena samo na miševe, dr El-Deiri je uveren da bi sličan pristup mogao da se primeni i na ljudima. „Iznenađen sam i oduševljen što nam je ovo uspelo”, kaže on.

 

– Malom količinom molekula značajno smo uvećali i savladali ograničenja putanje TRAIL-a što daje nadu da možemo lečiti rak bezbednim mehanizmima koji već funkcionišu kod ljudi sa normalnim i delotvornim imunim sistemom. Trenutno smo u fazi istraživanja kada pokušavamo da prevaziđemo određena ograničenja i dođemo do efikasne i selektivne terapije protiv raka – zaključio je dr El-Deiri.

 

Studija je objavljena u žurnalu "Science Translational Medicine".