Naše priče
26.09.2016.

Ribarske mreže i alati - neko alovom a neko bućkom!

E1a8696d71e7e6f05347b332b8265950

Stari smederevski ribari su najčešće radili sa alovom, pirićem, zatim sa metlicom, i to po vrh ili po dnu, sa bubnjevima, sačmom, kecom i drugim alatima, već prema afinitetu ribara, odnosno prema kvalitetu ribe koja se želi uloviti. Vrsta alata zavisila je i od toga na kom se mestu lovi riba. Neki ribari su radili sa alovom, neki sa bućkom u lovu na soma po Dunavu, a neki su po barama polagali mreže – metlice-zagažnje.

Alov –tipična mreža                                                      Metlica-tipična mreža

 

Mreže sa kojima radi 4-6 ljudi: alov, laptaš i pirić

Alov je najduža ribarska mreža koja se dugo koristila za lov ribe u rekama, jezerima, barama... Danas se najčešće upotrebljava za izlovljavanje ribe u takozvanim mrtvim vodama za uzgoj ribe. Čini ga više različitih mreža do 25 metara dužine, da bi ukupno bio dugačak i do 500 metara, i zahavatao dubinu i do 10 metara.

Alov se sastoji od mreže zvane liš, i još ima gornjaku, donjaku, paraše i olovo.
Liš je mreža pletena od pamučnog konca koji su nekada preli sami ribari, a onada se prešlo na fabrički izrađen konac. Najčešće je pletena sa veličinom okca (kvadratića) 30-35 mm. Manja okca na alovu su pri obali, dok su veća prema dubini reke.


Šema rada sa alovom na metu                                                                 
Gornjaka je konopac debljine 5-8 mm na koji se načetkava mreža (liš).
Načetkavanje je, zapravo, izrada četke. Posebnom iglicom, ribarskim alatom o kome će više reči biti u posebnom poglavlju, za inšljig (konopac debljine 3-4 mm) se vezuje tanji konac od koga se pravi četka.
Četku na gornjaku predstavljaju 3-5 okaca, i ona je dužine oko 10 cm, što zavisi od veličine okaca.Na gornjaku se postavljaju paraši koji održavanju mrežu na površini vode.

Paraši su, u suštini, plovci. Nekada su pravljeni od kore drveta, zatim su izrađivani od plute, da bi se u kasnijem periodu, i danas, izrađivali od plastične mase. Paraši se nalaze na svakoj trećoj ili četvrtoj četki.
Donjaka je takođe konopac, nešto veće debljine. I na njega se načetkava mreža kao na gornjaku. Na donjaku se postavlja olovo, na svaku četvrtu ili petu četku, zavisno od terena na kome se lovi riba.
Gornjka i donjaka drže mrežu uspravno (vertikalno) u vodi.Na oba kraja alova postavljaju se klečke, koje treba da otežaju mrežu.

Klečka je jedna motka od 2-3 metra, na čijem je jenom kraju privezan neki težak predmet, okrenut prema donjaki.
Na početku i na kraju mreže nalazi se jedek, ribari ga nazivaju i cam. To je kanap od kudelje dužine 50 metara.


Draga Calion-najbolji sa alovom
 

Sa alovom radi četvoro, a ponekad i šestoro ljudi, a riba se lovi na sledeći način: Jedan ribar na obali, amom prebačenim preko ramena, drži početak-jedek. Ostali su u čamcu. Dok jedan vozi čamac pravo na tok reke ostala dvojica iz čamca u vodu izbacuju alov sa obe klečke. Kada izbace ceo alov puštaju da čamac neko vreme, obično tridesetak minuta, plovi nizvodno. Potom veslaju ka obali praveći od mreže polukrug. Kad čamac stigne na obalu, jedan od ribara iz čamca odlazi kod onog na obali a ova preostala dvojica uzimaju kraj-jedek, i onda sva četvorica, ravnomerno vukući, izvlače mrežu iz vode na obalu. Raspored ribara pri izvlačenju mreže je takav da dvojica vuku gornjaku a druga dvojica donjaku, dok ne izvuku celu mrežu u plićak. Onda svi zajedno skupljaju ribu i stavljaju u korpe ili u barku. Nakon toga, ribari trebe mrežu (čiste je od granja, kamenja, školjki i drugih stranih tela), prenizavaju (pakuju za ponovno potapanje) alov na čamac i nastavljaju ribolov na novom metu na već opisni način.
 

Laptaš je mreža slična alovu, koji se u ribarskom žargonu naziva i letećom mrežom, jer se njom mora brzo raditi, odnosno povlačiti. Laptaš može da bude dužine do 70 metara, i dubine preko 10 metara, dok su okca veličine 40-50 mm. Sastavlja se iz više mreža različite veličine okaca. U sredini mreže nalazi se posebano obeleženi deo, koji se naziva – tanjir. To je, zapravo, deo mreže koji se poslednji izvlači. Formira se tako što se istovremeno i ravnomerno izvlače oba kraja mreže tako da se u tanjiru prikuplja najveći deo ribe.

Laptaš se postavlja u dva čamca koji su međusobno povezani. Postavljeni na određenom metu, čamci se udaljavaju jedan od drugog ispuštajući mrežu sa klečkama u vodu, zatim veslanjem plove paralelno 100-300 metara, a onda počinje sastavljanje krajeva mreže.Laptaš se potom izvlači u oba čamca, i to samo gornjaka i donjaka, dok liš ostaje u vodi. Kad su gornjaka i donjaka skroz izvučene, započinje se sa izvlačenjem liša u kome je skupljena sva riba.


Manevrisanje laptašem - Šema Prikupljanje laptaša - Šema
 


Pirić je mreža u suštini veoma slična laptašu. I sa njim se mora brzo raditi, jer spada u alate za rada sa povlačenjem. Pirić se izrađuje od mreže veličine okaca 25-40 mm, u dužini do 40 metara, i dubine do 15 metara. Sastavlja se iz više mreža iste dubine.

Mreže za rad dva čoveka : metlica po vrh, metlica po dnu, i prostirka (stajaća metlica)

Metlica (gruntkorn) je troslojna mreža, koja se sastoji od dve spoljne mreže velkih okaca i jedne mreže malih okaca u sredini. Ove spoljne mreže, koje imaju veličinu okaca 15-20 cm, nazivaju se redine, a u ribarskom žargonu – špiglovi.

Unutrašnja mreža, ima veličinu okaca 35-55 mm, i u ribarskom žargonu naziva se – liš.
Troslojna mreža se načetkava na gornjaku, i to tako što se u četku stavlja 5-7 okaca srednje mreže, a na svaku drugu četku stavlja se jedan špigl. Na gornjaku se postavljaju još i paraši od plute, ili plastične mase. Donjaka se načetkava na isti način kao i gornjaka, ali se na nju postavlja olovo radi opterećenja.Zavisno od načina rada u vodi, razlikuju se tri vrste metlica: metlice po vrh, metlice po dnu i prostirke (stajaća metlica).


Metlica po vrh                                    Mile Bela riba-najbolji sa metlicom
 

Mali ribarski alati za povlačenje u vodi: velika sačma, keca, kusaka i zagažnja

Velika sačma ili turača je mreža kupastog oblika od kudeljnog konca. Dubina mreže je do 6 metara, a širina je oko 25 metara, dok je veličina okaca 40 mm. Gornji deo sačme se naziva cop, i ide do donjeg dela mreže koji se naziva džak. Donjaka je opterećena olovom na svakom drugom okcu mreže. Na svako peto ili osmo okce povezano je po jedno putilo od oko 30 cm dužine, koje je u gornjem delu povezano na ivicu džaka, odnosno na duplo pleteni deo mreže.
Putilo (ili vrpca) je nešto tanji kanap koji se vezuje za donjaku – konopac debljine 3-4 mm koji se još naziva inšljig, taban, krpina ili povorka.


Velika sačma

Keca sa mrežom je ribarski alat koji si sastoji od rogulje i mreže. Rugulje su dve drvene letve ili oblice povezane u obliku velikog slova A, u čijem se gornjem delu nalazi poprečna letva – krstak. Krstak služi za vezivanje jedeka sa kojim se keca povlači i podiže iz vode. Rogulje su dužine do 2 metra sa po jednim tegom na krajevima. Izbušene su na više mesta radi povezivanja, odnosno privezivanja mreže, a raspon u donjem delu im je do jedan i po metar. Tegovi su obično cigle, koje su na primeren način privezane na donjim delovima rugulja. Sama mreža je dužine 3-6 metara, a veličina okaca je 25-40 mm. Mreža se udvostručuje, kao marama, i, nalik na kesu, povezuje za rugulje. Otvor kece se montira na gornjaku i na donjaku, pri čemu je gornjaka povezana na trougaoni drveni ram, dok je na donjaku povezana načetkana mreža opterećena olovom. Suženi deo mreže naziva se repnjak i na njemu se uvek nalazi privezan neki teg.

                                    Keca                                                                     Kusaka

Kusaka je ribarski alat sličan keci. I ona ima rogulje povezane nalik velikom slovu A, samo što je to u gornjem delu zaravnjeno. I visina je do 2 metra, ali je raspon nešto veći i iznosi 2-3 metra. Kad je mreža u pitanju tada postoji razlika. Naime, ovde se koristi troslojna mreža: dve spoljne mreže – špiglovi sa okcima 25x25 cm, a između njih tanja i češća (gušća) mreža – liš sa okcima 25x25 cm. Sve tri mreže načetkavaju se na gornjaku i donjaku. Na donjaku se postavlja i olovo, ali i ponekoliko džogura (kost noge konja ili jelena) radi boljeg klizanja kusake po dnu reke.

Zagažnja je manja ribarska mreža, dužine do 30 metara i dubine do 3 metra. Okca su joj najčešće mala, oko 7x7 mm, ali mogu da budu i do30x30 mm. I ona ima gornjaku i donjaku na koje se načetkava mreža, i to 6-7 oka u čerku. Na gornjaku se postavljaju paraši na rastojanju od po jedan metar, a olovo se ugrađuje na donjaku i to na svakih jedan i po metar. Na bočnim krajevima mreže privezane su drvene oblice, koje ribari drže dok povlače mrežu kroz vodu. Mrežom zagažnjom uglavnom se radi u letnjem periodu, jer se sve vreme mora gaziti po vodi 


Mali ribarski alati za podizanje iz vode: čarenac (mali i veliki) i rogač

Čarenac (mali) je prečnika jedan do jedan i po metar. To to su dva ukršteno povezana, polukružno savijena drvena štapa, koji se u novije vreme prave i od čelične žice. U ribarskom žargonu oni se nazivaju pružine, i na njihovim krajevima pričvršćena je mreža pravougaonog oblika, koja može biti pletena od pamučnog konca ili najlona. Veličina okaca je do 40 mm. Kroz sve četiri ivice mreže provučena je tanja inšljiga, kanap debljine 3-4 mm koji je nekada pravljen od kudelje a danas uglavnom od sintetike. Inšljig na čerencu naziva se i – obrvka, koja polazi kroz drvene naprave, takozvane osmice, a služi da čerenac dobije elastičnosti pri hvatanju ribe. Na sva četiri kraja pružine postavljaju se olovna opterećenja, ili tegovi od kamena, zavisno od toga kojim brzinom se čarenca spušta na dno reke. Kada se lovi u većim dubinama, na ukrštenom delu, gde su pružine povezane žicom da se ne bi smicale, privezuje se i jedan jedek (odvoda) dužine do 40 metara. Radi boljeg ulova u mrežu se često postavlja crvena krpa ili neki mamak, na primer kolač od kuvanog kukuruznog brašna.


                   Čarenac (mali)                                                     Čarenac (veliki)


Čarenac (veliki) je većih dimenzija i naziva se vagalo. Čine ga duže oblutke (krstaci) od drveta dužine i do 5 metara. Dve gornje oblutke dužine do jednog metra ukrštaju se, povezuju žicom, a na njih se nastavljaju duže oblutke, kako bi se postigla željena veličina čarenca. Na donje delove oblutki 
postavlja se mreža veličine 5x5 metara, a na gornji ukrštni deo povezuje se jedna motka i do 8 metara dužine. Ta motka se pobija u obalu, a za izvlačenje čarenca iz vode služi jedek koji je dužine kao i motka. Pre polaganja čarenca u vodu na mrežu čarenca postavlja se mamak (kolač).

Rogač je jedna od vrste ribarskog alata koji je često zastupljen u ribolovu na našim vodama. To je alat koji se sastoji od jedne motke – oblice – dužine do 2 metra, na čijem su kraju ugrađena tri savitljiva pruta dužine i do dva i po metra. Motka je prečnika pogdnog za držanje u ruci, a u nju se poprečno ugrađuje i jedan rukohvat. Najduži je onaj prut koji ide u pravcu produžetka motke, dok su dva poprečna nešto manje dužine. Preko njih se prevlači mreža sa veličinom okaca 10x10 mm, koja se u gornjem delu povezuje vrpcom za krajeve prutova koji se nazivaju nokti, pa se adekvatnim zatezanjem formira velika kašika. Ponegde se rogač zove i kašika svetog Petra.


Rogač

 

Mali ribarski alati za poklapanje u vodi: sačma (mala), poklapač i košar

Mala sačma je alat koji se u ribarskom žargonu zove i kamenjarka, jer se njom lovi po kamenitom dnu. Sačma je mreža sa okcima veličine oko 30x3 mm, kružnog oblika, dužine do jedan i po metar. U gornjem delu se montira na kružnu kariku prečnika do10 cm. Donjaka je jedek na koji se načetkava mreža i postavlja olovo. Na donjaku sa unutrašnje strane povezane su inšljige (putila), i do 20 komada, koje su u gornjem delu međusobno povezane debljim jedekom dužine i do 20 metara. Tim jedekom se mreža povlači iz vode. Rasprostrta mreža čini potpuni krug prečnika od oko 3 metra. Sačmom se radi (baca se i izvlači) sa obale, iz čamca, ili sa drugog pogodnog objekta. Sa ovim alatom obično rade vrlo vešti ribari.

Poklapač je vrsta alata koja se sastoji od valjkaste metalne konstrukcije na koju je postavljena mreža. Metalnu konstrukciju čini jedan kružni obruč prečnika od pola do jedan i po metar, sa šipkama dužine do 5 metara postavljenim po obodu tako da čine valjkastu konstrukciju. Mreža, sa okcima veličine oko 25x25 mm, postavlja se spolja, oko šipki. Na kraju šipki i mreže nalazi se jedna karika na koju se privezuje deblji inšljig radi podizanja alata iz vode.

Košara je jedan od najprostijih, a možda i najstarijih, alata. U suštini, to je jedna veća pletena korpa bez dna, čiji je dornji deo nešto uži od donjeg dela. Koristi se u toplijem perodu vremana, nakon povlačenja velikih vodotokova. Ribari do pojasa ulaze u vodi i polažu je tamo gde očekuju ili gde vide da se riba kreće. U položenu košaru zavlače ruke i hvataju zatečenu ribu.


                              Poklapač                                                               Košara


 

Stojeći alati u vodi : metnice, bubnjevi i vrške od pruća, i bubnjić

Metnice su mreže koje se postavljaju i ostaju duže u vodi. U njih se ribe hvataju kao u zamci. Obično se postavljaju uveče, a ujutru se izvlače. Nakon trebljenja (vađenja ulovljene ribe i izbacivanja raznih otpadaka koji su se zakačili) i sušenja, postupak se ponavlja. Mogu da budu jednoslojne i troslojne. Imaju gornjaku i donjaku, i načetkavaju se mrežom veličine okaca do 50x50 mm, a špiglovi su i do 25x25 cm. Metnice mogu da budu dubine i do 5 metara, a dužine i do 70 metara. Koriste se u barama i stajaćim vodama.

Bubnjevi su ribarske klopke. Nazivaju se i – vrške, i mogu biti mali, srednji i veliki.Za razliku od bubnjeva, koji su pleteni od konca, vrške su pletene od pruća. Iako se, u suštini, razlikuju po načinu izrade i materijalu, ribari, ne praveći nikakvu posebnu razliku, i danas za obe alatke ravnopravno koriste i jedno i druge ime.
Bubnjevi se sastoje od mreže, veličine okaca i do 50x50 mm, namontirane preko najčešće 5 drvenih obruča. Veličin obruča je uobičajeno od 50 pa do 180 cm. Obruči se postavljaju na 60 cm jedan od drugog. Gornji deo mreže je vezan inšljigom, i to je takozvani repnjak. Unutar bubnja postoje dva levkasta suženja od mreže, prednje i zadnje, i to su ulazi (usta, guša ili grlo). Prvo levkasto suženje polazi od prvog najvećeg obruča, čiji se kraj završava pomoću 4 vrpce (šnirlovi), kojima se povezuju za treći obruč. Od trećeg obruča polazi druga guša (manja je od prve), koja doseže do polovine prostora između četvrtog i petog obruča, a pomoću 3 vrpce povezana je za repnjak – vrh vrške.

Bubanj                                                                   Bubnjevi, i/ili vrške

Slobodan prostor između bubnja (vrške) i levkastog suženja (guše) naziva se dvor (ili ambar). Dvor je, praktično, klopka za ribu, jer ona koja je prošla kroz prvu i drugu gušu ne ume da izađe naplje, sve dok je ribar ne oslobodi. Na vrški postoji i krilo, koje je po sredubu povezan sa velikom gušom i deli ulaz u vršku na dva dela (polovi je). Kroz duže ivice provučne su tetivice koje se privezuju za najveći obruč na otvoru (glavnik), te krilo stoji vertikalno. Drugi kraj krila povezuje se za štanglu (motku), pomoću koje se bubanj učvršćuje za dno u vodi.

Bubnjić – mali bubanj je najstariji i najrasprostranjeniji ribarski alat koji se odžao i danas. Postavlja se uz obalu u pliću vodu, ili po barama i kanalima. Dužina mu je jeda i po do dva i po metra, sa obručima prečnika 50 do 60 cm.

Bubnjić                                                                                    Dule Murence-najbolji sa bubnjevima 

 

 

Udičarski ribarski alat: mali struk, veliki struk, pampurski struk i bućka

Ovo je alat kojim obično rade dva čoveka, ali je moguće da ribar sa njim i samostalno radi.
Mali struk je udičarski ribarski alat koji se sastoji od debljeg inšljiga, to jest od pamučnog jedeka, koji se u ribarskom žargonu zove donjaka, povorke ili udila u dužini 200-300 metara. Na udilu je, na svakih jedan i po do dva metra raspoređeno i do 100 udica. Svaka od udica povezana je kratkim vrpcama, dužine 20-25 cm koje se još nazivaju i putila. Naravno, sva putila povezana su na dolnjaku, odnosno na udilo. Ovde se koriste manje udice br. 4-0,5 na koje se stavljaju mamci. 

Kao mamci upotrebljavaju se pijavice, gliste, rovci, durdobok, larva vodenog cveta, male ribe, a prave se i kuglice od gustog kačamaka. Mali struk se polaže u vodu tako što mu se na gornje krajeve vezuju po jedna tikva koja služi kao plovak ali i neka vrsta bove da bi se znalo gde je struk položen, a na donje krajeve po jedan veći kamen. Struk se polaže u vodu uglavnom uveče i njoj stoji desetak sati. Ribar struk pažljivo podiže iz vode, i obavezno uz sebe ima meredov i klocer.

Mali struk                                                                             Pampurski struk            

Veliki struk je znatno veći od malog struka, jer se izrađuje u dužini dolnjake i do 1500 metara, sa namontiranih i do 1200 komada udica. Ovde je dolnjaka nešto deblja, udice su povezane na putila dužine do 30 cm, a ona su postavljena na dolnjaku na svakih jedan i po do tri metra. Veliki struk se postavlja na dno, duž toka reke. I ovde se na krejeve u gonjem delu vezuju tikve, a u donjem veće kamenje. Zbog velike dužine struka, i po jedan kamen se vezuje na svakih dvadesetak metara. Zavisno od ribe koja se želi uloviti, na udice se postavljau mamci: pijavice, gliste i durdobok Kuglice od tvrdo kuvanog testa napravljenog od kukuruznog brašna koriste se za ulov šarana ili mrene. Za ulov soma na udice se postavljaju rovci, žabe, pijavice, čikovi, kuvani kukuruz, skakavci i larve vodenog cveta.                  

Dragi Tašita-najbolji sa srukovima                              Žika Duplo Šes stavlja mamak na struk
 

Pampurski ctruk se po svojoj nameni razlikuje od malog i velikog struka po tome što se na udice ne postavljaju nikakavi mamci, tako da se riba ne hvata na usta, već je oštra udica zakači u prolazu za bokove, trbuh ili rep. On ima od 100 do 150 udica, a putila su nešto duža i mnogo češća nego kod malog i velikog struka: ona su dužine 30-40 cm i nalaze se na rastojanju 30-35 cm jedno od drugog. Za gornju udicu vezana je po jedna plutača (pampur), komad plute koji drži udicu izdignutu od dna, a u isti mah čini da se ona putilom ljulja, dejstvom vodene struje. Kad riba naiđe u prolazu između dva putila, jedna udica je uhvati, zabode se u nju i zadrži se; kad riba počne da se otima, zakači je još neka udica i tako zarobi da ona tu ostaje dok ribar ne pregleda struk skine je sa udice. 
Ovim alatom se danas najčešće lovi na donjem delu Dunava, nizvodno od brane HE Đerdap, gde se hvataju krupniji somovi, kečige, jesetre i morune.

Bućka je specijalni pokretni udičarski alat. To je ribarski alat koji se sastoji od debljeg inšljiga – kudeljnog kanapa dužine od 5 do 20 metara, koji ribari nazivaju povorka. Za donji kraj povorke privezano je putilo (vrpca) do jednog i po metra dužine, sa namontiranom udicom veličine br. 1, ili br. 2 za soma. Iznad udice, na putilu, privezana je crvena kićanka od vunice ili krpica. Iznad udice i kićanke na putilo su nanizane olovice, koje su tako načetkane da su odvojene jedna od druge. Uobičejeno je da na putilu bude desetak olovica težine 200-300 gr.

                              Kompletna bućka - Šema                Bućka                                   Bućkalica


Bućkalica izgleda kao neki veći nož dužine 40 cm i širina 3-4 cm. Izrađuje se od lipovog, orahovog ili višnjinog drveta, od kojih je ovo poslednje najbolje. U gornjem delu bućkalica ima prošireni deo, koji je ustvari drška, a u donjem dužem delu ona ima suženje u vidu kakvog noža, koji je ponekad i povijen. Na kraju ovog suženog dela nalazi se prošireni ravano-kružni deo nalik iskošenom slovu O, kojim se udara po vodi. U ribarskom žargonu ovaj ravano-kružni deo naziva se još i kobilica.

Kompletna bućka                                                        Dragan Bela - najbolji bućkaroš


Bućkanje
se izvodi tako što se čamac izveze donekle i pusti da plovi nizvodno. Ribar na određenu dubinu spušta u vodu, nešto iznad dna, inšljig sa udicom, i drži je u levoj ruci čineći pokrete dole-gore. U desnu ruku uzima bućkalicu i pokretanjem u zglobu, udara donjim delom (kobilicom) po površini vode. Tako proizvodi jedan poseban zvuk „buć-buć“, koji se u vodi jako čuje i nadaleko prostire. Kada som čuje taj zvuk, on reaguje tako što se nervira i pojuri na mesto odkuda dolazi zvuk. Privučen mamkom na udici i crvenom kićankom, halapljivo obuhvata mamak, a time i udicu. Na taj način som se ustima zakačinje na udicu, sa koje teško može da se oslobodi. Ako se, srećom, uhvati veći som, onda u takvoj situaciji nastaje velika borba alasa sa ribom, kada do izražaja dolazi veština zamaranja ribe, često i po nekoliko sati.


Nikola Tasić Cale
SDCafe.rs

 

Izvor: SDCafe

Komentari

Missing
micko
11.12.2016.
smederevci kad su oni bili majstori za alat strukarosi i buckarosi
Plusic 0 Minusic 0
Missing
saallee
30.09.2016.
Jos jedan veliki plus za izvornog Smederevca i jos jedan biser iz bogate riznice naseg grada i jos jedna lekcija za danasnje i buduce Smederevce !
Plusic 10 Minusic 0
Missing
zika :(
26.09.2016.
Odlično štivo za današnje ribokradice - a ima ih 10 puta više od pravih alasa.
Plusic 12 Minusic 0
Dodaj komentar
46cbe01bced65277f86eaf90dc97fa88
Naše priče
09.03.2017.
Dragoljub Manić Dragan još u ranoj mladosti iskazivao je jake i pozitivne karakterne osobne.Već tada je pokazao liderske, mobilzatorske i organizatorske sposobnosti. Zbog toga je potrebno da se...
Dc7ec41eb9c37e2288e76f9f3c692d03
Naše priče
13.02.2017.
Selimir Jovanović Sele rođen je1926. godine u Krnjevu, gde je učio i završio Osnovnu školu, koja je u to vreme imala samo 4 razreda, a Gimnaziju, koja je tada trajala 8 godina, učio je i...
C1520fc121e91076a50e5f5e812ddd02
Naše priče
16.01.2017.
Dobrivoje Marković Doba, dipl. mašinski inženjer, prvi je smederevac koji je uspeo da bude jedan od prvih direktora smederevske Železare, odn. Metalurškog Kombinata Smederevo, kako se ta...
C9556b3936c2f378b8616d9e79de45ce
Naše priče
20.12.2016.
U čast dolazeće najveće srpske slave, Svetog Nikole, zaštitnika mornara i ribara, a u godini kada stara Smederevska legenda, ribar (alas) Dragoslav Tasić Draga Calion, ili Doktor Cale, kako su ...
B631d4c47abfeba13e3f112440767eca
Naše priče
22.11.2016.
Mali grad, dvor despota Đurđa i Proklete Jerine, arheološki je istražen, ali šta se krije ispod 11 hektara Velikog grada, poslednje prestonica Srbije Srednjeg veka, niko ne zna.  ...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
21a47b0f8bbaf62cd5064fdbbb51ca37
Poslao: Ljubiša Ljuba Aranđelović Pošalji fotografiju
Anketa
Da li ste zaposleni?
Da, za stalno.
Da, privremeno.
Nisam, tražim posao.
Nisam, ne tražim posao.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 690
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300