Info Naše priče
09.05.2016.

Javne česme u Smederevu kroz vreme

8fd6e95989b5c2c46dc346c2f8936987

Arterski bunar je izbušeni dubinski izvor vode (bunar) pod hidrostatičkim pritiskom. U starom veku bio je poznat u Kini i u Egiptu, a prvi arterski bunar u Evropi izbušen je u XII veku, u provinciji Artoa, odakle i potiče ime. Arterska voda nalazi se na određenoj dubini, između dva vodonepropusna sloja zemlje. Da bi se došlo do vode, buši se tlo na dubinama od nekoliko desetina metara, pa do 2000 metara. Kod pozitivnih arterskih bunara, voda sama izlazi na površinu pod hidrostatičkim pritiskom, a kod negativnih, ili subarterskih, voda se pumpa iz bušotine.

„Živa“ voda u Smederevu

Iskopana “živa” voda 1893.god.         
      

Zahvaljujući ovoj fotografije iz1893.godine, koju je sačuvao poznati stari smederevac, Golub Dimitrijević - Lambrin (1904.-1989.god.), može se videti i doznati kada je naš grad Smederevo dobio zdravu pijaću vodu, ili kako su je zbog njenih osobina tada nazavali -„živu“ vodu.
Tom istorijskom trenutku u centru grada, prisustvovali su Golubov otac, Lambra Dimitrijević (drugi s’ desmna u trećem redu) i negov prijatelj Đoka Pečatlija (treći s’ desna u drugom redu). Sagu o dobijanja „žive“ vode u Smederevu, odnosno o tom velikom događaju nadahnuto je napisao smederevski hroničar, publicita i doktor prava, Slavko V. Domazet (1933.-2005.god.), u svojoj knjizi „Zapisi o starom Smederevu“, 1982. god., SIZ-Kulture, Smederevo.

Elem, smederevci su u XIX veku dobili jedno bogatstvo sa kojim su se svojevremeno ponosili, jer su mogli godinama, u svako doba dana da dobijaju besplatno zdravu pijaću vodu. U pitanju je bila tada čuvena tzv. „živa“- meka i topla voda koja je isticala iz arterskih bunara, kojih je bilo na desetine. Do vode se dolazilo dugim kopanjem i prolazilo kroz razne slojeve peska, lignita i žilica lignita.

I još neki naučnici poklanjali su pažnju ovoj „živoj“ vodi, pa je tako 1896.godine Geološki zavod Velike škole u Beogradu, na 49. Geološkom zboru, izdao saopštenje kao svedočanstvo o dobrim osobinama ove vode. Naime, tada je dr Svetolik Radovanović istraživao arterske bunare u Smederevu i ustanovio da se arterski bunari nalaze na samom pesku, te da se bušenjem nailazi na pesak i na dubini od 45 metara. 
Kad je obavljeno bušenje kod Bolnice, išlo se do dubine od 283 m, pri kome je dobijena obilna voda iz cevi od dva ipo cola, a koja je mogla da ide do 14 metara u visinu. Tom prilikom dr S. Radovanović je zaključio da je ta voda bistra i laka, ali da je „mlaka“, pošto joj je temperaturu oko 27⁰ C ! U daljem istražvanju i ispitivanju ove vode državni hemičar, dr Marko Leko zapisao je da se ona razlikuje od obične pijaće vode, jer nema ugljene kiseline, a ima dosta alkalija i da joj je jedina „mana“ što je „mlaka“.

Pijući „živu“ vodu sa te javne česme odrasle su mnoge generacije smederevaca, jer druge vode nije ni bilo, osim nekih malobrojnih bunara. Kod česme je uvek bilo puno lonaca, balona i kanti, koji su bili poređani u više redova, jer se ta voda morala čekati. Tu se razgovaralo, razmenjivale se novosti, ali i zakazivali sastanci. Ovu vodu nosile su po kućama žene, tzv.„vodonoše“. Tada su nastale i “sakadžije” - ljudi koji su raznosili vodu za piće po gradu, jer gradski vodovod još nije postojao. Oni su u sakama - konjska kola sa buretom - nosili vodu i prodavali građanstvu.

Ima i nekoliko rariteta vezanih za“živu” vodu : - Stari smederevci uvek su govorili da se u njoj pasulj najbolje skuva i da je sa njom oprana kosa najlepša. - Pošto se česma nalazi na putu od železničke stanice govorilo se, da ko se sa nje napije vode, taj postaje stanovnik Smedereva. - U vreme odlaska smederevaca u Vrnjačku banju, njima su govorili : ”Šta vi tražite ovde, kad kod kuće imate istu vodu”.


Česme sa stalnim gravitacionim curenjem (isticanjem):
(Voda sama izlazi na površinu pod hidrostatičkim pritiskom)

1. Česma kod Crkve Sveti Đorđe
  
Po priči, glavna žica smederevske „žive“ vode pronađena je na imanju Dimitriju Kuzmanoviću, koje su njegovi preci 1837. godine ustupili gradu za izgradnju škole, Crkve Sveti Đorđe, magistrata (Načelstvo) i carine. Tu vodu su odmah prozvali „živa“, ili „topla“ voda, jer ju je 10. jula 1870.godine apotekar Ladislav Trukli analizirao i konstatovao da „živa“ voda ima mali procenat krečnjaka, da je topla i da je pitka, te da ima lekovite osobine. Dugim kopanjem prilazilo se do suvih peskova iza kojih su peskovi u kojima ima vode, a to je bila dubina od 150, pa do tačno 333 metara i 30 centimetra. Mlaz vode koji je poticao iz tih dubina bio je visok 16 metara i 45 centimetra - gotovo mali gejzer!

Prema podacima sačinjenih na početku XX veka, tačnije 1924. godine voda sa ove lokacije razvedena je po gradu na pet česama: Opštinska vaga, Kralja Milutina, Železnička stanica, Pristanište i Strugara.

Česma kod Crkve Sveti Đorđe-nekada                   Česma kod Crkve Sveti Đorđe i Višeg suda - danas

 

2. Česma Buline vode

Iz vremena boravka Turaka u Smederevu za jedan kraj je ostao naziv Buline vode. Tu je bio izvor na imanju Andrejića, na kraju Smedereva, na putu za Radinac. Izvesno je da su se na tome izvoru Turkinje (bule - turske žene) umivale, pa je otuda došlo ime izvoru i mestu. Stari Smederevac, Dragoljub Tutundžić, poznatiji kao Dragi Šokotan, svojevremeno je pričao o njoj: "Koga je `vatala groznica, potrebno je bilo da se pre sunca umije tom vodom - da bi bolest prošla. Tada se bacala i po neka para u vodu." 

Česma Buline vode                                               


 

3. Česma Curak, odn. Ubilci kod OŠ “J.J.Zmaj”

Ovde su se nekada ubijali konji - pa otuda i ime koje se održalo i danas. Kad bi se neko razboleo, dolazio je na izvor da se umije, verujući da će bolest proći. Tom prilikom u vodu se bacao po neki marjaš ili krajcara. To je razlog što se u tom kraju, prilikom kopanja, nalazi sitan novac. Česma na Ubilcima - Curak nalazi se u Ustaničkoj ulici. Nije poznato kada je građena i koje bio graditelj. Ime je dobila po stalnom gravitacionom isticanju - curenju (tečenju). To je kaptirani izvor sa izdašnošću od oko 0.1 litar/sec.

Česma kod OŠ J.J.Zmaj - Ubilci 


4. Česma „Zadužbina Todorovića“ kad pekare Ishrana, ul.Železnička

 Ova česma u Železničkoj ulici, ispred glavne kapije pekare Ishrana je Todorović zadužbina, jer ju je 1898. godine podigao Žikica Todorović. To je primitivna kaptaža pripovršinskih slojeva izvorišta, pa je izliv – lula na 1 metar ispod nivoa terena. Izdašnost izvora  je oko 6 litara/min.

Česma „Zadužbina Todorovića“


5.Česma kod  “Dve Topole”, odn. “Purkina česma”

Česma kod “Dve Topole”, nalazi se u podnožju  manjeg odseka ispod Železničke ulice, a na početku ulice Boško Buha. Naziv je dobila upravo zbog toga što se nalazi pored dve stare topole. To je primitivno kaptiran gravitacioni izvor, ali je relativno zagađen izgradnjom okolnog naselja. Predpostavlja se da su to kaptiri indentični deluvijalno proluvijalni sedimenti koje kaptira „Zadužbina Todorović“.

Česma kod „Dve Topole“, „Purkina česma“                                                                            


6. Česma „Zadužbina Markovića“ kod Staračkog doma

Česma ispod ulice Starca Vujadina, u stambenom kompleksu „Žutih zgrada“ je Zadužbina Markovića. Nju je podigao Bata Marković 1927. godine, koji je bio vlasnik vile u kojoj je sada Starački dom. To je primitivno kaptiran gravitacioni izvor, čija je izdašnost 0,3 litara/sec.    

Česma „Zadužbina Markovića“kod Staračkog doma                                                              


7. Česma kod Bolnice “Sveti Luka” u dvorištu        

U dvorištu Stare bolnice, na ranijem imanju Ivka Đurića, za potrebe bolničko stacionara 1896. godine kopan je bunar na dubini 283 m. Eksploataciona kolona (cevi) bila je prečnika 63 mm sa pijezometrijkim pritiskom od 0.5 bara. Izdašnost vode bila je 260.000 litara na dan, odnosno crpljenjem oko 3 litara/sec, a sa samoizlivanjem oko 0,7 litara/sec. Temperatura vode  bila je oko 27 C⁰. U daljem istražvanju i ispitivanju ove vode državni hemičar, dr Marko Leko zapisao je da se ona razlikuje od obične pijaće vode, jer nema ugljene kiseline, a ima dosta alkalija i da joj je jedina „manu“ što je „mlaka“.

Česma kod Bolnice u dvorištu                     
               


8. Česma Ladna voda, odn.“Pop Ilijina česma”

Česma Ladna voda, u ulici Vojvode Stepe, ranije je bila poznata pod imenom “Pop Ilijina česma”.To je kaptaža sa nekog imanja na prostoru sadašnjeg naselja Miloja Đaka, odakle je gravitacionim putem, cevovodom dovedena do česme koja je podignuta 1934. godine. Pošto je česma imala veliku izdašnost hladne vode sa nje se snabdevao ceo taj kraj. Ona je nekoliko puta popravljana, a 2008. godine, kada je izvršena rekostrukcija ulice Vojvode Stepe, izmeštena je na novu lokaciju. I sada se nalazi u istoj ulici samo pomerena na više pod starim dudom, odakle počinje ulica Miloja Đaka. Po hladnoj vodi sa ove česme ceo okolni kraj je dobio naziv “Ladna voda”.

.“Pop Ilijina česma”,odn. Ladna voda - nekada             .“Pop Ilijina česma”,odn. Ladna voda - sad


9. Česma kod “Heroj Srbe”, u dvorištu fabrike


To je Spomen česma posvećena izginulim borcima u II Svetskom ratu, koji su bili saborci Narodnog heroja Ivana Stefanovića Srbe, po kome je fabrika i dobila ime ”Heroj Srba”. Česma je podignuta u dvorištu ispred Upravne zgrade fabrike i bioskopa “Heroj Srba”. Ona se nalazi ispod nivoa tla za oko metar, a ima lulu iz koje neprestano ističe voda, koju su svi rado pili.  Pošto ne postoje zapisani podaci, ne može se pouzdano govoriti o karakteristikama kaptaže, odnosno o kvalitetu vode.



10. Česma kod Strugare

Prema raspoloživim podacima ova bušotina  načinjena je nešto kasnije u odnosu na bunar kod Crkve Sveti Đorđe u dvorištu Nikole Soldatovića. Dubina bunara  iznosi oko 333 m, a konstatovan je pijezometrijski pritisak od +5.3 m. Izdašnost  izvora  je 99 litara/min , dok je tempratura vode oko 27 C⁰. Po nekim podacima eksploataciona kolona (cevi) je prečnika 76 mm, tako da se voda  razvodila na dve česme: na samoj lokaciji i na Pristaništu. Sada izdašnost iznosi oko 0,5 - 0,7 litara/sec.


Česma kod Strugare, ul. Filipa Višnjića 


11. Česma kod Monopola

Nekih pouzdanih, bolje reći nikakvih, podataka o ovoj značajnoj česmi, nažalost nema. Stručnjaci pretpostavljaju da je u pitanju arterski bunar, mada ne isključuju ni mogućnost o kaptaži zbog položaja  morfologije terena u zaleđu česme. Merenje je pokazalo da je izdašnost izvora oko 0,1 litar/sec.

Česma kod zgrade Monopola


12. Ćir Antina česma

Ćir Antina česma se nalazi na teritoriji Mesne zajednice Plavinac, a podignuta je na izvoru u šumarku na putu od Stare Železare prema Vili Obrenovića. Ona je izgrađena na imanju poznatog smederevskog dobrotvora Antonija Protića, poznatijeg kao Ćir Anta, po kome je i dobila ime. Ćir Anta je deo svog imanja posebno namenio “da bi se posetioci mogli ceo dan odmarati, poslužiti vodom i uživati u prirodi“, pa je tako postalo i pravo smederevsko izletište. Tu su dolazile đačke ekskurzije, organizovani prvomajski sastanci i đurđevdanski uranci. Česma je imala i kameno pojilo za stoku, zašto je poslužio neki veoma stari dečiji sarkofag, koji se danas nalazi kao eksponat u Muzeju. Inače, izdašnost izvora vode je bio oko 4 litara/min.



Ćir Antina česma, obnovljena


13. Česma kod Zadužbine, ul.17. Oktobar  i ul.Dine Mančića

Nešto niže levo od Zadužbine, na početku ulice Dine Mančića, na (tada) slobodnom prostoru, postojala je javna česma, koja je vodu dobijala iz arterskog bunara dubine od 180 m, a imala je esksploatacionu kolonu (cevi) prečnika 50.2 mm. Visinska kota ovog terena je 78,56 m, ali je sa manjim ukopavanjem (spuštanjem lule na nižu kotu)  formiran samoizliv. Izdašnost ovog izliva bila je oko 0,2 litara/sec, dok je voda imala temperaturu oko 13 C0. Kao i druge i ova česma je uklonjena, a bunar je zablindiran. Neki pričaju o mogućnosti revitalizacije bunara podizanju česme na zelenoj površini u zoni Karađorđevog duda.                                                 

Česma kod Zadužbine


 

14.Česma kod Stare Železare, kod druga kapije

Česma kod Stare Železare je nadgradanja na arterskom bunaru, dubokom 188.5 m, koji je iskopan 1925. godine. Prilikom izgradanje konstatovan je pozitivan pijezometrijski pritisak (samoizlivanje), pa je postavljena eksploataciona kolona (cevi) prečnika 80 mm. Hemijska analiza vode izvršena je 1940. godine, i njena temperature bila je 20 C0. Precizan podatak o lokaciju bunara nije utvrđen, a česma se nalazila blizu druge kapije Stare Železare (ulaz u pravca Beograda). U novije vreme ona je prestala da postoji.         

 

15.Srednja česma na Plavincu
                                 

Srednja česma  se nalazi na Plavincu u Prizrenskoj ulici. Ktitor česme je bio Stojan Đ.Spasić, koji ju je podigao avgusta 1860. godine, u spomen na svoje roditelje - Đorđa i Jovane. Izdašnost isticanja je oko  0.1 litar/sec. Kada je 1892. godine smederevski trgovac Janićije Konstantinović kupio deo tog imanja, on tu ćesmu lepo obnovio.
 

 

 

 

 

 

 

 

16.Česma Zlatni breg, kod Vile Obrenovića

Česma Zlatni breg se nalazi u ulici Bratstva i Jedinstva, u neposrednoj blizini Vile Obrenovića. Kaptaža se nalazi na privatnom zemljištu, ali je nju po priči meštana toga kraja, vlasnik zatvorio, tako da ne postoji dovod vode kaptaže do same česme! U poslednje vreme česma se ne koristi.                        

Česma Zlatni breg, kod Vile Obrenovića


17. Zverčeva česma (Bela česma) 

Zverčeva česma, a neki je još nazivaju i Bela česma, nalazi se na beogradskom putu, s’ leve strane, na sredokraći između Stare Železare i Jugova.Tu česmu je podigao Kolarac Života Lazerević, zvani Zveraš i njegova supruga u spomen svome sinu. Priča se da je njihov sin blizu tog mesta, obučen u paradnu uniformu, sa sabljom u ruci, skočio u Dunav i udavio se. Bio je to njegov svojevrsni protest zbog ubistva Kralja Aleksandra i Kraljice Drage.

Na crvenkastoj mermernoj ploči, uzidanoj iznad lule iz koje je (tada) tekla voda, upisan je sledeći tekst :“Života i Lena Lazarević iz Kolara, podigli česmu 1908.“. Inače, prilaz česmi nije pristupačan, jer je zbog klizišta trasa puta pomerena ka Dunavu, a izdašnost izvora je postala slaba, jedva 1 litar/min. Pretpostavlja se da je ova česma povezana sa česmom Zlatni breg, jer se ona nalazi iznad nje. 

Zverčeva česma na beogradskom putu 


18. Rimski bunar, Carina

Po nekim pričama ovaj bunar otkrio je tada poznati tragač za blagom pop Ilija 1834. godine. U početku stručnjaci su mislili da je u pitanju neka rimska cisterna, zbog čega je verovatno i dobio ovaj naziv. Međutim, kasnije je utvrđeno da je to klasično iskopani bunar dubok 16 m, ali ima i zapisa da je dubok  32 m. Savremenija ispitivanja pokazala su da je bunar dubok 25,36 m sa nivoom podzemnih voda na dubini od 11,10 m. Inače, Rimski bunar je ozidan pločastim kamenom prečnika 1,52 m. Pouzdanih podataka o kvalitetu vode praktično nema. U vremenu vršenja njegove rekostrukcije i uređivanja terena, prema projektu stručnjaka, u njegovoj neposrednoj blizini izgrađena je javna česma povezana na gradski vodovod. 

Česma kod Rimskog bunara

 

 

B) Česme sa ručnim pumpama (šmrkovi)
(Voda treba da se pumpa iz bušotine)

19.Česma kod Stare Pošte, ul.Kralja Milutina

Prema saznamnjima iz Elaborata o smederevskim javnm česmama, Direkcije za UGZ, ova česma se snabdevala vodom iz arterskog bunara kod Crkve Sveti Đorđe. Praktično, tu je dovođena “živa” voda, što je utvrđeno pilikom sanacije ploče bunarske šahte 2001.godine. Sa te česme građani su se snabdevali pijaćom vodom sve do 1965.godine. Već više godina na tom mestu izgrađena je nova “Rimejk” česma, koja je adaptirana na gradku mrežu.

Red za vodu kod Stare pošte


20. Česma kod Gornje vage, Trg Nikole Krge

Na prostoru  Gornja vaga, današnji Trg Nikole Krge, početkom XX veka vršeni su obimni hidrološko- istraživačko eksploatacioni radovi, kada su urađene i tri bušotine: prva do dubine  309 m, druga  do dubine 184 m, a treća do dubine 311 m. Na ovoj trećoj bušotini ugrađena je eksploataciona kolona (cevi) prečnika 6/4” i postavljena česma. Prilikom izgradnje spomen obeležja na Trgu Nikole Krge, pumpa je uklonjena, konstrukcija zablindirana, a bunarska šahta zatrpana.

Ljubomir Đurđević - Ljuba Kifla (dečak) 1950.g. prodično kod Gornje vage 

                  

21. Česma kod Doma JNA

To je bio iskopan bunar, o kome, nažalost nema nikakavih pisanih podataka. Po sećanju i priči, to je bila česma sa koje su se vodom snabdevali mnogi građani toga dela grada; oko Doma JNA, odnosno hotela Avala, koji je u toj zgradi familije Pavlović, postojao pre II Svetskog rata. Većina građana koji su živeli na prostoru od Jezave do Gimnazije, i od ulice Miloša Velikog pa do Tvrđave, koristili su ovu vodu, koja je imala slične karakteristike kao “živa”voda, ranije pronađena kod Crkve Sveti Đorđe. U jednom periodu, 50-tih godina prošlog veka, ova česma je bila odrednica za stanovanje, jer se ceo ovaj kraj nazivao “Česmica”. Pumpa je 60-tih godina uklonjena, a bušitina je zablindirana. 


Pumpa kod Doma JNA


 

22. Česma kod EPS-a

To je bio iskopan bunar, o kome nema nikakavih podataka. Prema kultnoj fotogafiji, koju je načinio Radoslav Ranisavljević Žika Lija, ova česma je postavljena1965. godine kao zamena za raniju pumpu, koja je bila na tom mestu. Ova česma je više godina snabdevala građane pijaćom vodom, a koja je bila iz gradske mreže. Nažalost, i ova česma je neopravdano uklonjena!


Česma sa vodom iz gradske mreže, ul. Nemanjina

 

23. Česma  Zeleni Venac

Za česmu Zeleni Venac u ulici Ante Protića postoji zapis da je bunar kopan polovinom ХIХ veka, te da je bio dubok 180 m. Eksploataciona kolona (cevi) bila je prečnika 63 mm, izdašnost izvora bila je1 litar/sec, a temperatura vode bila je 12 C⁰. Nažalost, i bunar i pumpa koji su tu godinama postojali, zablindirani su, ali se zna da se nalaze na trouglom uličnom prostoru ispred ex Štamparije. Stari smederevci, žitelji ovoga kraja, ovu česmu su još nazivali i „Vlajkovićeva česma“.

Kafana i bioskop Zeleni venac 


24. Česma na Adi u vreme postojanja plaže

Opštinska uprava je na početku 50-tih godina donela odluku o izradnji plaže na Adi preko puta Smedereva. Napravljena je drvena zgrada, u čijem je prizemlju bio restoran, a u spratnom delu nalazile su se ženska i muška garderoba. Nešto malo ispred zgrade obavljeno je bušenje, ugrađena je odgovarajuća cev, a onda i postavljena ručna pumpa. Isparena voda iz ove česme imala je žuto-narandžaste tragove, što je ukazivalo na veći procenat gvožđa u njoj. Ljudi su vodu pili samo pri velikoj žeđi, a govorili su da je “teška” za piće. Voda sa čeme korišćena je uglavnom za pranje voća, za prethodno raslađivanje i pranje nogu pri povratku sa plaže. Kada je plaža na Adi prestala sa radom i postojanjem – pumpa je uklonjena.

Plaža na Adi 50-ti i 60-tih


25. Česma kod  Železničke stanice

Prema saznamnjima iz Elaborata o smederevskim javnm česmama, Direkcije za UGZ, ova česma se snabdevala vodom iz arterskog bunara kod Crkve Sveti Đorđe. Praktično tu je dovođena “živa” voda, što je utvrđeno pilikom sanacije ploče bunarske šahte 2001.godine. Ta česma odavno ne postoji. Na tom mestu je sada česma sa vodom iz gradske mreže.

Česma kod Žel. stanice povezana na gradski vodovod


26. Česma Opštinska vaga, odnosno Donja Vaga na Kalemegdanu

Smederevo je u XIX veku bilo znаčаjno trgovаčko mesto, а nаročito po izvozu žitаricа. U donjem delu vаroši nаlаzilа se pijаcа, nа kojoj se, pored druge robe, merilo i žito. Ova pijaca je nastala preselenjem prve stočne pijace od Okružnog suda na prostor „Kalemegdana“, na kome se danas nalazi Megamarket „Aman“ (ranije„Roda“). Tu je bila izgrađena Opštinska vaga, pa su ovu novu pijacu smederevci nazvali „Donja vaga“. Na toj pijaci bila je izgrađena česma sa alovom za napajanje stoke, koja više ne postoji.

Prema saznamnjima iz Elaborata o smederevskim javnim česmama, Direkcije za UGZ, ova česma se snabdevala vodom iz arterskog bunara kod Crkve Sveti Đorđe. Praktično tu je dovođena “živa” voda, što je utvrđeno pilikom sanacije ploče bunarske šahte 2001.godine.


Stočna pijaca na Kalemdanu, kod Donje vage dge je bila pumpa


27. Česma kod Pistaništa. odnosno Šojkine zgrade

Zelena površina kod Šojkine zgrade na kojoj je bila pumpa
U Šojkinoj zgradi je danas Turistički savez Smedereva. Između dva Svetska rata u njoj se nalazio prvo hotel, a onda kafana “Takovo”. Nakon II Svetskog  rata u prizemlju je bio prvi Zavod za Socijalno osiguranje, a od 1959/60. godine i prvi Omladinski dom. Velikom broju smederevaca ova česma je ostala u sećanju kao prvo mesto za pijenje vode, umivanje i pranje nogu, nakon povrataka sa plaže u Adi. Naravno, na toj česmi mnogi putnici za Kovin i iz Kovina pili su ili uzimali vodu za put. Ova česma je pre par godina uklonjena. 

Zelena površina kod Šojkine zgrade na kojoj je bila pumpa


Smederevo, kao grad bogat vodom, još u nedavnoj prošlosti imao je puno česama, od kojih je veći broj sačuvan i do danas, te su neke još uvek značajane kao izvori pijaće vode. Međutim, ima česama koje su potpuno zapuštene, ili uništene bez tragova, te se samo po sećanjima starijih smederevaca pominju i navode kao zbačajna mesta za pojedine delove grada. Ne sme se smetnuti s’uma da su upravo česme, po svom položaju, obliku i značaju izuzetno pogodni elementi preko kojih se, možda više nego i preko drugih, uspostavlja taj željeni kontinuitet i trajanje. U ovom našem podneblju česma je jedan od onih retkih objekata, čije se postojanje i izgled mogu logično i bez velikih teškoća ugraditi u nove gradske trgove, skverove i parkove. One bi čak, i sa veoma skromno oblikovanim vrednostima i jasnom funkcijom, mogle da budu prepoznate i prihvaćene kao prirodni deo ambijenta i ujedno živi trag prošlosti za koji nas vezuje bezbroj ličnih uspomena i sećanja.

 

Građu sakupio i uredio Nikola Tasić Cale

 

 

 

Izvor: SDCafe

Komentari

Missing
N.T.Cale
31.05.2016.
ssladja(o) - Hvala na pohvalama ! Tekstovi koje pišem, najčešće su obimniji, pa su za ovaj elektronski vid objavljivanja dugački. I ovo je kraća verzija. Mail ;nikola.tasic@eunet.rs
Plusic 2 Minusic 0
Missing
ssladja
21.05.2016.
poštovani gospodine Nikola sviđa mise vaš tekst o živoj vodi ali i raniji tekstovi o Jezavi... volela bih da stupim u kontakt sa vama jer me interesuje mnogo toga vezano za vodu u Sd, da li imate neki mejl iili kontakt telefon...
Plusic 0 Minusic 0
Missing
Dzo
12.05.2016.
Hvala cale na odogovoru ipak mi nijejasno jer mnogi koriste zivu vodu za pice i dan danas i kunu se da je ok. Cak sta vise cujem da je neka zena koja zivi u zgradi blizu zive vode kod samackih zgrada nosila istu i da su joj rekli da ima visak 'necega"ali daje ok za pice...to sto su rekli da voda nije za pice nisu precizirali koje cesme..secam se tog clanka..izgleda da je jedino resenje da neko (licno) odnese vodu na analizu jer nema sanse da to neko iz ovde jadne vlasti uradi...
Plusic 2 Minusic 0
Missing
N.T.Cale
12.05.2016.
Za DZO-a : Hvala ! Tekst je skraćen zbog dužine za ovaj vid prikaza ! *Zavod za JZ iz Požarevca za 2015.g. pokazao je (zapis je na Internetu !) da voda sa 27 česama u SD nije za piće, *“Živa” voda je zagađena uglavnom, nekontrolisanom izgradnjom kuća po gradu i okolini i kopane su septičke jame. One nisu čišćene, pa je došlo do prodora otpadnih voda u bušotine arter. bunara i mešanja voda, * Stariji smederevci znaju da je "živa" voda kod Crkve pre bila toplija i da je "mirisala" na kuvana jaja.
Plusic 2 Minusic 0
Missing
sused
10.05.2016.
Bravo za setnju kroz proslost ...
Plusic 13 Minusic 0
Missing
saallee
09.05.2016.
Izvrsno !!! Jos jedan biser g. Caleta !!!
Plusic 17 Minusic 0
Missing
Dzo
09.05.2016.
Svaka cast za trud i clanak. Jos samo kada bi neko potvrdio koje su od oviih cesmi ok za koriscenje? Pre svega pitam za "zivu vodu"... Zasto ziva voda kod crkve navodno nije za pice a ona kod samacke zgrade ili kako se ovde kaze strugare jeste?
Plusic 14 Minusic 0
Dodaj komentar
E50a0051c594f86b24409c68927ce4be
Naše priče
05.07.2017.
Najvećem broju građana Srbije i Smedereva sigurno je poznata vest da je glavni grad Slovenije - Ljubljana osvojila  i dobila laskavu titulu – Zelena Prestonica Evrope. I ništa tu neb...
46cbe01bced65277f86eaf90dc97fa88
Naše priče
09.03.2017.
Dragoljub Manić Dragan još u ranoj mladosti iskazivao je jake i pozitivne karakterne osobne.Već tada je pokazao liderske, mobilzatorske i organizatorske sposobnosti. Zbog toga je potrebno da se...
Dc7ec41eb9c37e2288e76f9f3c692d03
Naše priče
13.02.2017.
Selimir Jovanović Sele rođen je1926. godine u Krnjevu, gde je učio i završio Osnovnu školu, koja je u to vreme imala samo 4 razreda, a Gimnaziju, koja je tada trajala 8 godina, učio je i...
C1520fc121e91076a50e5f5e812ddd02
Naše priče
16.01.2017.
Dobrivoje Marković Doba, dipl. mašinski inženjer, prvi je smederevac koji je uspeo da bude jedan od prvih direktora smederevske Železare, odn. Metalurškog Kombinata Smederevo, kako se ta...
C9556b3936c2f378b8616d9e79de45ce
Naše priče
20.12.2016.
U čast dolazeće najveće srpske slave, Svetog Nikole, zaštitnika mornara i ribara, a u godini kada stara Smederevska legenda, ribar (alas) Dragoslav Tasić Draga Calion, ili Doktor Cale, kako su ...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
B2404e093627dc17f0048d04c06bb5e9
Poslao: mikidisko Pošalji fotografiju
Anketa
Da li ste zaposleni?
Da, za stalno.
Da, privremeno.
Nisam, tražim posao.
Nisam, ne tražim posao.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 1014
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300