Info Naše priče
29.06.2015.

Dan Dunava i Draga Calion

75b2a7446f09e5e60704e3c6faa316c3

Dan Dunava ustanovljen je 29. juna 2004. godine sa ciljem podizanja svesti o vrednosti i bogatstvu reke i njenog sliva. Tog dana potpisina je Međunarodne konvencije o zaštiti reke Dunav i od tada, svake godine, sve zemlje podunavske regije obeležavaju ovaj dan. Plavi Dunav je reka, koja se još zove Дунав, Dunav, Dunărea, Duna, Dunaj, Дунай, Donau, Danube, zavisno od zemlje kroz koje protiče. i na turskom Tuna. Sva ova imena dolaze od latinskog izvora Danubius koji je bio rimski Bog reka. O Dunavu su pisali mnogi naučnici, istraživači, istoričari, književnici, i dr., pa će se ovde dati samo osnovni podaci : Reka protiče kroz ili čini granicu 10 država : Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu. Dunav počinje od Donauešingena gde se spajaju dve manje reke Breg i Brigah, pa odatle Dunav nosi naziv Donau.


                                                             

Dunav je jedina velika evropska reka koja teče od zapada prema istoku. Nakon puta od 2850 kilometara reka se uliva u Crno more. Za razliku od ostalih reka, dužina Dunava meri se od ušća do izvora, a polaznom tačkom smatra se svetionik u Sulini na Crnom moru. Dunav pripada Crnomorskom slivu. Dunav spada u red najvećih i najdužih reka na svetu. Po toj ustanovljenoj listi Dunav se nalazi na 32-gom mestu. Dunav ulazi u Srbiju na 1433 Km iz Mađarske. Dužina Dunava kroz Srbiju iznosi 588 Km. Dunav ima najveću dubinu od 87 m u Đerdapskoj klisuri, a najveću širinu od 2000 m on ima kod Smedereva, na donjem špicu Ade kod Kovinskog mosta. 

Herodot je zapisao, da se gornji deo ove reke, od Timoka do izvora zvao (Danouvios), dok se donji deo zvao (Istros). Ona je takođe i kovanica od reči „istia ili estia“ - ognjište, što znači da je na ognjištu gostoljubivo primiti ili hraniti i drugog člana ili dela, od reči „reo, roos, rous“- struja, reka, lat. rivus. Danubius, dakle znači Zevsova, reka života, „božanska reka“, odnosno „kraljica svih reka“. 

Istovetan je i značaj imena Istros, reka hraniteljica. Iz ovoga se može zaključiti da je Dunav personifikacija boga Diosa ili Zevsa u gornjem toku, posebno Srednjeg Podunavlja.


Darovi Dunava

Panevropski vodni transportni koridor 7- Dunav povezuje 10 evropskih dražava, koje izlaze na plovni  deo reke Dunav. Predstavlja jedini vodni koridor i osnov unutrašnjih plovnih puteva, zajedno sa Rajnom i Majnom, to je najvažniji vodni putna kontinentu koji povezuje Crno sa Severnim morem. Deonica koridora 7 kroz Srbiju pruža se pravcem severozapad - jugoistok u dužini od 588 km, što predstavlja četvrtinu ukupne dužine plovnog puta koji iznosi oko 2415 km. Najveći deo koridora Dunav kroz Srbiju pruža se kroz AP Vojvodinu. Sa aspekta životne sredine, veliki je broj uticaja koji su uslovili promene na Dunavu, ali se kao glavni mogu navesti: netretirani industrijski otpad, lokacija deponija, nekontrolisane primene mera zaštite u poljoprivredi, izlivanje odnosno curenje opasnih materija, akcidenti, ispuštanje jalovine, intervencije pri uređenju plovnog puta, nepostojanje sistema integralnog 

monitoringa kvaliteta vode, ostaci potonulih brodova u rečnom koritu. Iz tog razloga kroz veliki broj aktivnosti, prvenstveno edukativnih radionica za decu i omladinu, želi se da ljudi u Srbiji shvate koliko nam je značajna reka Dunav za privredu, poljoprivredu i turizam. Voda je izvor života, a imaćemo je onoliko koliko je budemo čuvali.

Dunavskom strategijom EU obuhvaćeni su delovi ili čitave teritorije 14 zemalja članica Dunavskog procesa saradnje  (Nemačka, Austrija, Slovačka, Češka Republika, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina). Ove zemlje ujedno su i potpisnice Konvencije o zaštiti reke Dunav, odnosno članice Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav. Prilikom izrade Dunavske strategije EU, primenjen je princip tzv.„tri-ne“, koji znači da se Strategijom ne predviđaju nove institucije, novi izvori finansiranja niti nova zakonodavna materija.

Vlada Republike Srbije je Radnu grupu za izradu „Zajedničke sveobuhvatne strategije EU za Dunavski region“ formirala 24.septembra 2009.godine. U Radnoj grupi našli su se predstavnici deset ministarstava. Akcioni plan Dunavske strategije EU ima četiri stuba i jedanaest prioritetnih oblasti: 1. Povezivanje Podunavskog regiona, 2. Zaštita životne sredine u Podunavlju, 3. Rad na prosperitetu Podunavlja,  i 4. Jačanje Podunavskog regiona.

S tim u vezi, i iz master-plana svih luka i partnera na Dunavu proizašle su preporuke političkim i državnim strukturama, s kojima zemlje učesnice treba da ubuduće, uz pomoć Dunavske strategije, harmonizuju svoje stavove,  jer od sutra Dunav treba da bude vodeni autoput. 

Poznato je da prirodni transportni koridori još uvek nisu iskorišćeni, a neophodno je da se poveća vodni transport. On je na Dunavu 11 puta manji nego na Rajni, a pruža se šansa da 20 odsto transporta prebacimo na reke. 

Dunav pored Smederevskog priobalja protiče u dužini od  45 km (od Orešca na 1124 km do ušća Morave na 1103 km, i do Kostolca na 1079 km )  čineći severnu granicu opština Smederevo i Požarevac-Kostolac odnosno Smederevskog Podunavlja.



Dunav u Smederevu teče pravcem zapad-istok od Orešca do Kuliča sa širinom korita od 800 do 1 300 m. Kod Smederevske Tvrđave je rečnim ostrvima razdvojen u tri kraka od kojih je desni najširi i  najdublji. Širina velike Smederevska Ade je oko 1,2 km, dužina 5 km, dok je Mala Ada široka oko 200 m, a duga oko 1 500 m. Inače pri visokim vodostajima kada se ostrva ili njihovi delovi potapaju, Dunav može biti širok i preko 2 000 m. Uzvodno od smederevske Ade korito Dunava je u obliku trapeza sa postojanim i strmim obalama, sa povećanom dubinom od oko 15 m. Širina rečnog toka je oko 650 m. Posle izgradnje Đerdapskog jezera, brzina Dunava je znatno smanjena, pa teče sa ca.4-5 Km/h, a nivoi vode su znatno izdignuti. Došlo je i do bržeg taloženja vučenog i lebdećeg nanosa, pa i do zasipanja i izdizanja rečnog dna.

***************************

Foto: Ivan Stojić

Draga Calion je ribar (alas) Dragoslav Tasić, ili „Doktor Cale“, kako su ga mnogi  stari Smederevci zvali, 4-to je koleno Smederevaca, rođen je 1906. godine i ceo svoj život, praktično do smrti 1981. godine, proveo je sa Dunavom: bio je na Dunavu, pored Dunava i u Dunavu. Bila je to beskrajna ljubav čoveka i reke gotovo 70 godina; jedan su drugom darivali celog sebe. Draga Calion se od svoje rane mladosti bavio ribarenjem po Dunavu sve do II Svetskog rata, jer su se i njegovi otac i stričevi, bavili ribarenjem. Inače, otac Drage Caliona je Života Tasić, Solunski borac, koji je kod starih Smederevaca bio daleko poznatiji pod imenom Žika Ćora. Razlog tome je činjenica što je kao učesnik u I Svetskom ratu, izgubio drsno oko; uz to bio je i šepav, jer je bio ranjen u levu nogu. Velike ljubavi za Dunav i ribarenje, mladom Dragi Calionu nili bili dovljan izazov, pa se odlučio da bude i matroz; otisnuo se neko vreme na Dunavske šlepove da na njima radi, odnosno da krmani, tj. da upravlja dok ih brodovi vuku.

Po izbijanju II Svetskog rata, Draga Calion se ponovo posvetio ribarenju po Dunavu, Jezavi, Moravi i barama na Smedervskoj Adi. U to vreme uveliko je bio porodičan čovek:  imao ženu i decu koje je u teškim uslovima morao da izdržava, bolje reći da prehrani u ratnim uslovima. Gotovo da niko od ribara nije imao motor (pentu) za vožnju čamaca, pa su svoje drvene čamce morali da voze na ruke uz pomoć vesala i/ili krmice. Uz to, oni su morali da rade u društvu sa još nekim ribarom, jer je rad sa mrežama veoma težak fizički posao. U to vreme u Smederevu je bilo dosta Ruskih izbeglica - Emigranata, koji su bili jako dobri poznavaoci ribarskog zanata, pa je Draga Calion najčešće u ribolov odlazio sa jednim od njih, sa starim Petrom Rusom (Petar Čarvišov).

Radeći tako sa mrežama, Draga Calion je postao i ribar- ilegalac; prelazio je sa jedne na drugu stranu Dunava i prenosio poruke ilegalcima sa Smederevske na Banatsku stranu, i obratno. Naime, 12.novembra 1944. godine on i Petar Rus radili su metlicom po vrh, na metu od „Tinka“ (1114.km Dunava) do „Kaučine“ i kad su izvlačil mrežu, ugledali su davljenika koji je njemu već bio „poznat“, i zbog toga što je na sebi imao ordenja. Zajedno su leš izvukli iz mreže, odvezli do obale i kod topole na „Kaučini“, privezali za neku žilu u vodi Dunava, i onda požurili u Smederevo da prijave slučaj. U Komnadi tadašnje 51. divizije (vojska) prvo su ih saslušali, a onda su Dragu Caliona motornim čamcem dovezli do „Kaučine“, prepoznali postradaog, i kazali mu da se radi o Narodnom Heroju Ivanu Milutinoviću!

Kad je Draga Calion sa svojim starim i mladim ribarima 1948. godine osnovao Smederevsku Ribarsku Radnu Zadrugu, ona je verovatno zbog toga i dobila ime „Heroj Milutinović Ivan“!

Ribarska dozvola-Karta -1956.god.

Ribarski Zadrugu on je osnovao zajedno sa starim ribarima kao što su: Mihailo Sokolov i Petar Čarvišov-(Ruski emigranti), Vitomir Matejić- Čika Tika, Milan Đorđević- Milanče Brašanče, Života Filipović- Žika Duplo Šes, Miodrag Stanković- Dragi Tašita, Života Jovanović- Života Kemer, Josif Remde- Remde Švaba, Dušan Nikolić- Dule Murence... 

Na ovoj legendarnoj fotografiji o osnivanju Smederevske ribarske radne zadruge u 1948. godine Draga Calion se nalazi  u prvom redu, kao drugi sleva -čuči-, a u tom redu je i Dule Murence kao peti -čuči-. Inače, Dušan Nikolić -Dule Murence- je danas najstariji i jedini živi stari ribar u Smederevu sa ove fotografije.

Pored toga što je izlovljavao ribu, od starijih ruskih ribara Mahaila Sokolova i Petra Čarvišova naučio je sve o mrežama: pletenje mreža i špiglova, četkanje mreža, izrada bubnjeva, kece, meredova, krpljenje oštećenih mreža, i dr. Dok je radio kao matroz, primio je i neka znanja od Nemačkih matroza i ribara; kod pletenja mreža veštinu vezivanja tzv. „švapskog čvora“, ali i solidan govor Nemačkog jezika. Od starih Smedervskih ribara, naučio je sve o mestima za rad sa mrežama - o tzv. metovima. Daraga Calion je bio poznat po tome što je najviše odlazio u ribolov sa svojom decom, i što je najćešće radio sa alovom na metu „Kaučina“ i „Goveđa bara“. Veći broj poznatih fakultetski obrazovanih smederevaca, tada mladh ljudi, odškolovao se baš radeći sa Calionom. 

Kao iskusnog ribara uprava Zadruge ga je jedno vreme postavila na pijaci za kontrolora prispele ribe iz ulova, te ga je zbog toga profesor filozofije u Gimnaziji, Žika Filipović prozvao u „Doktpr Cale“. Kad je Ribarska Zadruga 1965. godine rasformirana i prestala sa radom, on je otišao u ribarsku penziju, ali je nastavio sa izradom i krpljenjem mreža preostalih ribara. 

Draga Calion ni u poznim godinama, nikako nije mogao da se odvoji od svog Dunava, pa je svakog dana odlazio do njega i nastavio da radi poslove koji su mu omogućavali dopunsku zaradu: na Keju se bavio izradom mreža i meredova, u vreme leta na vesla vozio kupače na plažu, a u sezoni lova vozio lovce po magli na Adu. Jedno vreme imao je 3 čamca, pa je sa jednim sam radio, a druga 2 je „rentirao“ zainteresovanim kupačima da se sami voze na Adu. 

U sezoni lova često su bile jake i neprobojne magle, tako da je  prevoz lovaca na Adu bio veliki izazov. Po sećanju i priči nekih lovaca, jedini čamdžija koji je zanao i smeo da ih preveze čamcem na Adu bio je stari ribar Draga Calion. On je poznavao kretanje Dunava u svim godišnjim dobima, a posebno je izgradio svoju „tehniku“ vožnje čamca na vesla u uslovima guste magle. 


Neke zanimljivoti vezane za Dragu Caliona.

U januaru davne 1953.godine Dunav se skroz zaledio skoro 3 nedelje, tako da se preko njega moglo ići peške. Pošto je to bila jaka zima, on je ostao bez ogreva (i mnogi drugi), te je peške odlazio preko u (na) Adu, da bi napravio nekolika fašina (uvezane grane drveća) i odnosio kući. Tada se dogodila i jedna tragedija; gotovo cela svadba koja je na sankama krenula iz Smedereva, na domak Ibrifora kod Kovina, propala je u zaleđeni Dunav. Razlog tome je bila veća koncetracija tereta, ali i popuštanje jakog mraza. 



Draga Calion je kuvao i odličnu riblju čorbu. Često mesto kuvanja riblje čorbe bilo je na Dunavu, kod ribarskog meta „Kaučina“. Čorbu je kuvao u velikom loncu od 20 litara sa vodom zahvaćenom iz Dunava. Čorba je servirana gostima u metalnim („gleđosani“) tanjirima, a jelo se aluminijumskim kašikama. Na riblju čorbu kod Drage Caliona dolazili su mnogi zvani i nezvani gosti, pa su se pri nedostatku kašika za jelo, koristile polutke od školjki nataknute na tanji prutić. U to vreme u Dunavu je bilo puno školjki i rakova, a to je bio (i inače je) znak da je Dunavska voda bila nezagađena, te se se izlovljavale veće količine kečiga. 

Voleo je sa prijateljima da sedi u kafani, voleo je da popije i dosta je pušio, voleo je muziku, voleo je sve ljude, omladinu, a naročito decu. Pošto je svakodnevno bio na Keju i oko njega, od ljudi koji su stvarali duh Smedereva bio je prozvan maskotom Pristaništa. U vreme ranog proleća, zime i kasne jeseni sedeo je u obližnjim kafanama: u „Takovu“ kod Šojke (danas Turistička organizacija), u „Dunav“-u kod Sline, u „Srbiji“ kod Svete (Veterinarska stanica), i u bifeu kod Ive Madžara (kafić „Luna“). Preminuo je 27. januara- na dan Svetog Save, 1981.godine.


Nikola Tasić Cale

Izvor: SDCafe

Komentari

Missing
N.T.Cale
05.07.2015.
Prastarom Smederevcu: Komplimenti mi ne trebaju- ali, hvala Vam ! Bilo bi lep da i Vi kao Smederevac napišete nešto. O ljudima sa Kosova- treba oni sami da pišu.
Plusic 3 Minusic 10
Missing
Prastari SMEDEREVAC
04.07.2015.
Cale!Još malo pa ćemo te predložiti za Pulicerovu nagradu.Mogao bi i da pišeš o fenomenu kosovara u Smederevu!
Plusic 24 Minusic 1
Dodaj komentar
8b91e1405f3d7b272b62d19f68fb0a10
Naše priče
15.08.2019.
Leposava Glavonić rođena je 1935. godine u Smederevu, pod devojačkim prezimenom Pavlović. Osnovnu školu i gimnaziju učila je i završila u Smederevu. Studirala je na beogradskom Filolo&sc...
341e4a28a1d8a2bd3c3ec21be6a09029
Naše priče
03.06.2019.
 „Zelena aždaja“ je dizalica- kran (Der Kran-nemački, The Crane-engleski), koja je jedina (pre)ostala u Staroj smederevskoj luci od nekadašnje tri Ganz dizalice. Portal SDCafe ...
25963fab68452e0351e93a594b66645b
Naše priče
18.03.2019.
U ovoj 2019. godini navrašava se deset godina od smrti  proslavljenog smederevskog književnika, scenariste, novinara, pa i glumca  Živorada Žike Lazića. Godine 2017., 23. aprila ot...
3ac770fd8f9414f3330e3958520f86c1
Naše priče
18.09.2018.
Nakon Drugog svetskog rata Smederevo je dobilo značajnu ulogu kao administrativni centar. Pre toga Smederevo je sa svojom oblašću pripadalo Dunavskoj banovini (sedište Novi Sad). Tokom D...
1fd2f72d6959e53f5aea0713ad2888c4
Naše priče
18.07.2018.
Ove godine obeležava se šest decenija postojanja rukometnog sporta u Smederevu, tokom kojih će biti organizovane brojne sportske i druge manifestacije. Jubilej – 60 godina postojanja i ra...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
7694f9ae2def6b3d47731dcc1d6cfe49
Poslao: mr Z Pošalji fotografiju
Anketa
Da li biste izašli na izbore ukoliko bi sada bili raspisani?
Da.
Ne.
Ne znam.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 548
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300