Gordana
06.09.2011. broj pregleda: 4254

U beloj kosulji

Život je težak (Pa šta?)

„Život je težak, i kada to shvatite, tada prestaje da bude težak.“ – Skot Pek, „Put kojim se ređe ide“.

Kada sam otvorila knjigu i pročitala prvu rečenicu, ostala sam zabezeknuta. Poželela sam da je odmah zatvorim, jer to nije bilo ono što mi je bilo potrebno u tom trenutku. Ma, ni u jednom trenutku... Takva misao nije mogla da mi pomogne u rešavanju mojih problema, nisam želela da mi neko tresne u lice ideju da je život težak, jer sam već shvatila da je težak. Privremeno i povremeno je bio težak. Tražila sam način da shvatim kako da mi više ne bude težak. Želela sam da mi neko iz knjige kaže kako da sebi olakšam taj sport, da mi da neka uputstva. Zapravo, najviše mi je bilo potrebno da naučim da izračunam kada će više dođavola prestati da bude tako težak. I onda mi se u trenutku sve smučilo – i to što je tako dramatično teško živeti i vući se kroz sva ta bodljikava polja koja, dok im prilazim, izgledaju primamljivo i obećavajuće, a onda kada na njih zakoračim, sve odjednom posivi, onaj miris koji sam osećala iz daljine počne da bazdi i polje na kome sam verovala da ću udahnuti, odahnuti i prileći, bude iznenada puno opasnosti i prepreka. I sad mi još neko otkriva kako je život težak. Zapravo, najviše sam se zadržala na tom prvom delu rečenice, jer se sve u meni bunilo protiv mogućnosti da to prihvatim kao činjenicu. Nisam htela. To je bio potpuni paradoks. Ako bih prihvatila da je život sam po sebi težak , to bi značilo da sam se predala i krenula upravo putem kojim se češće ide, jer pobogu vidim kako je svima teško, kako se svi muče i samo o tome pričaju. I svi se s pravom bune protiv toga. Verovala sam da postoji neka tajna, skrivena od te većine, i htela sam da je otkrijem. Ovo mi neće pomoći, mislila sam razočarano.

Ipak, nešto mi nije dalo da odbacim ponuđenu misao, te sam tako prešla na drugi deo rečenice. Koliko nisam imala muke da razumem prvi deo, toliko mi nije bio jasan drugi. U čemu je poenta, pitala sam se. Zaintrigiralo me je da shvatim, šta je pisac hteo da kaže. Zato sam odlučila da se pozabavim, tek koliko da mi bude jasno, i da odmah posle toga batalim taj posao. Nastavila sam da čitam, kroz prste sam virila u sledeće rečenice, mršteći se. Posle nekoliko stranica sam se malo opustila, jer me je zainteresovalo da saznam kako je čovek bio glup (to mi se svidelo), da bih nakon nekoliko desetina stranica pomislila: Pa gde si ti bio celog mog života?

Da, život je zaista težak. Sto muka nas pritisne dok još ne shvatamo gde smo, a tek kad shvatimo (pri čemu tada, kada shvatimo, nemamo pojma da smo sve pogrešno shvatili), tada tek budemo u velikom problemu. Teško je uopšte održavati ravnotežu, zbog sile Zemljine teže (ako nešto ima težinu, mora da bude teško); teško je disati, ako o tome počnemo da razmišljamo; teško je svako malo se hraniti; da ne idem sad predaleko i podsećam na sve fiziološke potrebe koje bi zasigurno bilo veoma teško obavljati, samo ako bismo imali na umu da je to teško. Teško je našoj duši, beskonačnoj i svega svesnoj, da boravi u telu koje je u svemu ograničava. Ako bismo o tome stalno razmišljali, bilo bi nemoguće da uopšte živimo. Ali, mi ne razmišljamo i radimo to bez svesne želje. Zašto onda postavljamo pitanje da li život treba da bude težak? Šta uopšte znači: težak i lak? Živeti zahteva određeni napor. Život je akcija, a nema akcije bez sile. Zašto mi ne želimo da uložimo silu, zakonima Prirode i Vasione određenu, da bismo živeli aktivan život? Moj odgovor (jedan od...) je da smo lenčuge. O tome je doduše pisao neko (možda i više njih) od psihologa, sociologa, sada ne mogu sa sigurnošću da se setim. Čovek je jedino živo biće koje sebi može da dozvoli luksuz da bude lenjo. Posmatrajući ljude sa svim njihovim odlikama i ponašanjem, bez suda ili bilo kakvih opaski, zaključila sam da najveće zlo dolazi od tih lenjih, kojih je najviše.

Ja sam revolucionaran tip osobe. Sve bih nekako po kratkom postupku: ako nekome nešto nije jasno, ja bih mu časkom objasnila; ako je neko bezobrazan, klepila bih ga par puta a posle bismo zajedno pevali Hare Krishna; ako neko nekoga maltretira, izmaltretirala bih ga na isti način, kol’ko da oseti kako je to, istresla posle tog postupka ruke i dušu i hajd’mo dalje, ima toliko toga na svetu da se radi. Nisam rođena za lenčarenje, nije mi dato. Zato ne razumem ljude koji ne čine ništa da poprave išta. Ne razumem zašto je lakše ne činiti nego činiti. Ne shvatam: kako je lakše potrošiti onoliku energiju za opravdavanje nečinjenja nego opraviti bilo šta. Sebe, na primer? Bilo koji svoj stav, preispitati; postaviti milijardu pitanja i biti srećan ako se na samo jedno nazre odgovor? Istresti sopstveno srce na sto i brkati po njemu, distancirano, sa naučničkim žarom, dok ne pohvatamo neke slabašne konce?

Zar je to toliko teško? Izgleda da jeste. Sudeći po broju onih koji to čine, mora da je teško. Sada, par decenija pošto sam otvorila onu knjigu pomenutu na početku teksta, znam da je život težak, znam šta je pisac hteo da kaže i znam još nešto: da zaista vredi svakog grama svoje težine, svakog preživljenog bola, svakog usplahirenog trenutka kada sam postavila pitanje i ostala bez odgovora. Vredi život više od napora koji ulažemo.



Plusic 5 Minusic 0


Ocena

Ocenjeno 5 puta. Oceni

Komentari

Još uvek ne postoje komentari za ovaj blog.

Dodaj komentar

U beloj kosulji
Gordana
05.04.2017.
Te 1968. imala sam sedam godina i pohađala prvi razred u Cvijićevoj. Maglovito se sećam ujaka koji je u uniformi stajao na sred dugačkog predsoblja dvosobnog kadrovskog stana u kome je živelo nas ...
4816 pregleda | 1 komentara
U beloj kosulji
Gordana
04.03.2017.
Jezici sunčevih zrakova lizali su površinu Jezave i palacali po svežim kamenovima oblizujući sa njih još ponegde zaostale tragove jaja. Irina je nežno dodirnula muževljevo rame, okre...
1501 pregleda | 0 komentara
U beloj kosulji
Gordana
03.03.2017.
Tri reči Upita me malopre moj drugar iznenada, takoreći iznebuha, pa još iz prikrajka, nenadano: „Koje su za tebe tri najlepše srpske reči?“ O tome kako se on i ja dan...
3251 pregleda | 0 komentara
U beloj kosulji
Gordana
01.03.2017.
  U petak uveče (beše 24. februar leta Gospodnjeg 2017) završim prevod i pošaljem ga, posle tri nedelje dobrog rada. Odličan posao, ja optimalno zadovoljna, ma sve na ...
2119 pregleda | 0 komentara
U beloj kosulji
Gordana
28.06.2015.
Danas je iz Smedereva ka Beogradu krenuo autobus na redovnoj liniji prevoznika Lasta, u 12:30 – redovan svakodnevni polazak (svim radnim danima, nedeljom i praznikom). Vozilo tipa mini-bu...
4426 pregleda | 4 komentara
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
738a01fe752ee4784bc460462e8b2f6e
Poslao: Timotije Pošalji fotografiju
Anketa
Da li verujete nekom od političara u Smederevu?
Da.
Ne.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 149
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300