Peđa Kojot
ZAŠTO DA NE, ZAŠTO DA DA?!
Bliži se referendum o /ne/izgradnji rafinerije. Dobio sam poziv da tajno iskažem svoj stav. Hoću, naravno, ako će to rešiti problem. Ako ću pomoći. Ako će pomoći. Šta znam o rafineriji, o preradi nafte, dobijanju naftnih derivata? Malo. Veoma malo. Gotovo ništa. Šta zna neko ko ne zna ni toliko? Pa šta će znati, kaži sam, svojim rečima! Kako će neko ko se napne duvajući u vuvuzele da zna išta pametnog da izusti?! Onaj što je onomad lupao u šerpe sad duva u vuvuzelu. Onaj što je onomad duvao u pištaljku sad duva u diple. Ne, u vuvuzele. Duva u šta stigne. Uduvaće se. Kolika je moć rasuđivanja, razumevanja, odlučivanja i koliki je mozak onoga što duva u vuvuzele? Koliki je mozak vuvuzele, eto. Onaj što je juče duvao u prste, sad duva u šta stigne. Danas u prste, sutra u katanac. Taj masturbira na javnom mestu. Taj što duva ništa drugo i ne radi. Taj nikud ne stigne. Zašto Srbi ne duvaju u sviralu od vrbe, nego od lijane? Tarzan savije šake i zavija, ne duva u vuvuzelu. Ne duva ni u lijanu. Pa što bi duvao u lijanu, Bog s tobom? U šta duva Džejn, šta misliš? Nemam pojma, možda u varjaču il pregaču. E, nemoj tako, može njen glas da prevagne. Mi smo svi tarzani, više nego predsednik opštine Bijelo Polje: em Tarzan em Milošević. To je onaj umni čovek koji je skratio himunu za dve strofe. A uradio je i štošta još. Kako ću da glasam?
Lepo se obuci za glasanje, važan je to čin. Ma ne pitah te šta ću obući kad nemam izbora. Kako, čoveče, nemaš izbora?! Možeš da glasaš. Znam to, ne znam da li da obučem crkveno ili mrtveno odelo. Pa obuci svečano. Meni je mrtveno svečano, ako ga moljci nisu izeli. Pa nemoj baš u mrtvenom odelu da glasaš. Ne bih ja, ali drugog nemam. Maločas reče da imaš crkveno. Ono mi je i mrtveno, u čem hodim u tome i spavam. Šta da se radi. E, kad bi se radilo možda bi se i imalo. Neko ima, a nikad se nije oznojio. Pusti sad politiku. Kaži kako da glasam? Zaokruži odgovor. Da zaokružim?! Kako? Kao i svi, kako vetar duva. Kuku nama ako vetar dune. Kuku nama ako vetar ne dune. Šta ja, čiji će glas biti važan, znam o rafineriji, o preradi nafte? Ne znam za tebe, ja ništa ne znam. Ali moj glas može biti važan, mogu da pretegnem: tamo ili vamo. Šta o istome zna ministar Oliver Dulić? Sve što treba za njegova mandata da zna. Slušao sam čoveka, lepo zbori. Dobro muče, ne znam kako se muze. I ne treba da znam. To zna ko treba da zna. Ali kako ću da glasam? Da kažem da. Što da ne? Da kažem: ne! Što da ne?! Što da da, što da ne? Baš mi pomože. Pa isto ti je, štogod da kažeš. Ma reći ću da, pa kud puklo. Pa kaži, ko ti brani. Neće ti niko gledati preko ramena, stajati nad glavom. Deca će mi se zaposliti /možda, ako ih neko pogura/ u rafineriji. Imaće lepu platu, posao ko posao, sediš, čekaš prvi u mesecu. Dobro, neće baš biti prvi po primanjima, ima važnijih, šta mari. Možda će se udati i poženiti lepo plaćenim ljudima iz rafinerije. Treba i na to misliti. Možda će spavati s gas maskom, jesti s gas maskom na licu, vodu piti, ljubav voditi. Ma da mi se deca ne poguše ispod maske. E, neće, ne boj se, naši smo. Možda će živeti u kapsulama, pod staklenim zvonom. O čemu ti to? Možda neće nositi maske nego skafandere. Govoriš li ti srpski, mnogo si mi danas naučen. Pravo da ti kažem: ja i ne znam šta radi rafinerija. Kažeš da ne znaš šta je rafinerija. E, to. Pa ko zna. Nemam pojma. Ja ništa ne znam, samo treba da se glasa. A hoće li to biti čista tehnologija? Ma jašta nego će biti čista. Pa toliki svet ima rafinerije i vidim, čujem, mislim: živi su. Valjda. Pa piše u novinama. Svašta pišu u novinama. Lažu. Ja mislim da nije pošteno da lažu. Misli ti šta hoćeš, ja sam rekao svoje. Onda da kažem da. Pa kud puklo. Ja sam za. Ja sam za većinu. Većina će biti protiv. Ko to zna?! Šta znam kad ništa ne znam. Ne znam šta da ti kažem. Kuća poso, poso kuća. Samo mislimo o parama. Bitno je živeti. Nego kaži ti meni šta mu je to "čista tehnologija"? Baš si me našao. Nemam pojma. Sama reč ti kaže: nešto čisto. Meni tu ništa nije jasno. Ni šta je čisto ni šta nije. Ko misli o isparenjima? Misliš o zagađenju? Nemam pojma šta mislim, ni šta da mislim. Pa ne mogu ni ja o svemu da mislim. Da kažem onda ne, rafineriji. Ako me ona čuje. A što bi rekao ne? A što ne bih rekao?! Imam pravo da kažem šta mi padne na pamet. Šta imaš od toga? Ne znam, nisam pametan. A šta imaš od toga da kažeš da? Ma nemam nikad ništa ni od čega ni od koga. Pa kako ćeš da glasaš? Otkud ja znam. Kako ćeš ti? E, vala ne znam. Znam koliko i ti. Kuća poso, poso kuća. Ako nam železara nije doakala, neće ni rafinerija. Pravo kažeš. Mi smo ti, bre, mi. Nebeski narod. Svoj na svome. Stoj na mome. Jači smo od sudbine. Da kažem da, šta misliš? Može. A da kažem ne, sigurnije je? Pravo kažeš. Mnogo si mi pomogao. Ma, ništa, ljudi smo, da se pomažemo dok smo živi. A hoćemo li biti posle živi? Pusti sad to, da proguramo referendum. Znači, ti ćeš, ipak reći ne? Otkud ti to? Pa oni koji su protivni i kažu ne, kažu da proguramo! Ja sam čuo da ovi što će reći da, kažu da proguramo. Ma svi jedno kažu, a drugo rade. Pusti sad šta kažu i šta rade, nego šta misle. Ko to zna. Ja ne znam. Znaš li ti? Jok, ja. Ni ja.Možda ne znaju ni oni. Nije lako misliti. Treba imati mislilo! Pa šta ćemo sad? Mene brine kako ćemo, a lako mi je šta ćemo. Možda prerano brinemo. Ta ti valja, daleko je do rafinerije. Jes, vala, a kako ćeš da glasaš. Pitaš za šta ću dati glas. Baš tako. Pravo da ti kažem ne znam. Šta ti misliš? Nisam pametan. Boga mi, ni ja. Ma, pusti sad Boga, visoko je on, no kako ćemo. Kako nam kažu. Pa kaže li ti iko išta? Ne vala. Čujem: u ponedeljak će biti kasno. Lepo kažu, glasanje je u nedelju. Ma šta kažeš. Ništa ja. Pitam kako ćeš glasati. E, to ti ne mogu reć. Ali biće pošteno. Pa i ja mislim tako. Onda tako, dogovorili smo se. Vala! U zdravlje da se vidimo. Ako se vidimo! Kako se nećemo videti?! Ko zna šta sutra može da se desi. Pa jes, ako glasaš drugačije no ja, možda se više i ne gledamo. Samo se još oko toga nismo zavadili. Takav je život. Daće Bog da bude dobro. Ako nije drugome obećao. Kako drugima tako će i nama. Znači nikako. Šta je tu je. Nego, oćemo li glasati. Jakako. Pa kako? Kako drugi, tako ćemo i mi. Misliš da drugi nešto znaju? Koliko i mi. Pa mi ne znamo ništa. Ko da drugi znaju. Nećemo nikome reći da ne znamo. Neće ni oni nama. Pa kako ćemo? Glasaćemo pa šta bude. Valja ti ta: mora se od nečega živeti. Od šta živiš od toga i mreš. Ta ti je na mestu. Jes vala. Kako ćeš ti glasati. Ko i ti. Ne mogu ti reći da se ne zavadimo. Neću nikome kazati. Onda da ti ne govorim ništa. Šta misliš o toj rafineriji? Što i ti. Pa da glasamo. Jašta, kad nas već pitaju pravo je da kažemo. Kažu da će biti bolje no ikada i čistije no nam je dovoljno. To čekam čitavog života. Veruj, znam kako bih se izjasnio na referendumu, ali ne smem. Od koga, pobogu? Nikad se ne zna. Mislio sam da se nikoga ne bojiš. I ja sam mislio. Preti li ti ko? Najgori su ti što ne prete. I ja znam ko mi počupao bostan, ali me se ne tiče. U zdravlje da se vidimo na glasanju. Ako doživimo videćemo šta smo učinili i sebi i drugima. Rano je govoriti o sreći pre smrti. Ćuti, ne sluti, napuni pluća i plivaj: daleko je do sreće. Ako je igde ima! Vala baš! I vala i ala! Ne boj se: neće na dobro izići. Crno je naše dobro. Ako ima goreg i ono će nam dobro doći. Veži jezik u čvor, dok ti je glave na ramenu, pobro moj jaki.
Autor: kojot