Gordana
24.11.2010. broj pregleda: 2868

U beloj kosulji

Osveta mladosti

Miholjsko leto se ove godine baš razbaškarilo. Sakrilo se iza zubatog oktobarskog sunca i umotalo u sitnu ranojesenju kišu, koliko da uplaši strašljivce i malodušnike, da pomisle da ga ove godine neće ni biti. A onda se prostrlo duž novembra, do samog Svetog Arhangela Mihaila, pa i koji dan posle njega. I to bi bilo to, za modnu sezonu jesen/zima 2010. Ko se obukao – obukao se, ko nije: neka čeka sledeću reviju.

Ja sam se obukla u tihu i slatku osvetu. Na krilima Miholjskog leta, ove godine sam se svetila svojoj mladosti. Nije moja mladost meni ništa loše učinila. Naprotiv, možda sam čak ja nju maltretirala više nego ona mene, ali je ostao neki čudan osećaj u vezi sa njom, neki gorak prizvuk u mirisu sećanja, koji se javi ponekad... Kada, kao pre neku noć, umotana u pelerinu zagrljaja mekšeg od pliša, šapućem o tome kako sam jednog prelepog maja povraćala u ambulanti VMA i ispovraćala sadržaj svog otrovanog želuca, ali nisam uspela da ispovraćam onaj korak koji me je delio od očaja zbog kojeg je moj želudac bio otrovan. Ni suze nisam mogla da ispovraćam, znam sigurno da su ostale, jer su pokušale da nakvase jastuk u koji sam šaptala.

Maj je bio divan, iako je Tito umro baš tog maja, ali ne zbog toga, nikako. Bio je divan, ili je trebalo da bude, jer sam imala devetnaest godina i jer su svi govorili da su to moje najlepše godine, a ja sam sa užasom razmišljala kakve li će tek biti neke ružnije. Bio je divan i zbog zanosa u kome sam davala neke ispite na fakultetu, potpuno fascinirana Rilkeom, delimično zbog toga što je moj seminarski rad bio posebno zapažen. I zbog jednog asistenta koji je voleo da sa mnom razgovara u pauzama između predavanja i da samo zbog mene unosi u svoj kabinet onu veliku pepeljaru iz hodnika novosagrađenog dela Filološkog fakulteta. Maj je bio divan, a ja sam poželela da nestanem.

Ove godine, naizgled ničim izazvano, ali samo oku nepažljivog posmatrača, počela sam da se svetim svojoj mladosti. Potpuno suprotno od onoga što mi je većina obično govorila, da će me pitati starost gde mi je prošla mladost, ja sam se svojoj mladosti nasmejala u lice: usred vanrednog novembarskog Miholjskog leta, kao redovna studentkinja potpuno neobičnog fakulteta, za čije studente čak i profesori istog kažu da smo ekstremni, žurim do Zelenjaka, kupujem karte za gradski prevoz, spavam u iznajmljenom studentskom stanu. Doduše: odlazim od kuće u petak a vraćam se u nedelju; kuća iz koje odlazim i u koju se vraćam je moja; studentski stan u kome vikendom prespavam plaćam ja i u njemu stanuju moja deca; na pauzu za ručak idem kod ćerke koja me dočeka sa toplom supom i opaskom da će mi, ako budem dobra studentkinja, staviti nešto u indeks. Svi se smejemo. Tim smehom se svetim svojoj od stida i tuge narogušenoj mladosti. Iz Dobračine do Knez Mihailove stignem očas, kroz prolaz koji mi je pokazao moj sin. Dođem sa predavanja umorna, a deca mi u svom studentskom stanu uključila grejalicu u kupatilu. U nedelju ujutro, dok na brzinu ispijam kafu, ćerka mi donese svoju suknju i bluzicu, da ne idem na faks dva dana u istoj garderobi. Svetim se svojoj mladosti na lep i šarmantan način. Nisam ni sanjala da ću je se sa ovakvim uživanjem jednom sećati. Nisam mogla da zamislim da osveta može da bude tako topla. Ne mogu da verujem koliko ljubavi joj poklanjam zato što imam priliku da joj se ovako slatko osvetim. Kažu da je ponekad srednje doba druga mladost. Ne slažem se. Ovakvo srednje doba, šta god im to značilo, lepše je od mladosti. Nema to veze sa onim: da mi je ona mladost, a ova pamet. Nikada se ne bih vratila kroz vreme. Moja štitna žlezda je zakazala i ja je zbog toga obožavam. Valunzi su počeli i ja se smejuljim, jer mi je to mnogo zabavno. Zaduvam se svaki put kada se vratim iz prodavnice, jer još uvek ne mogu da procenim koliko mogu da donesem bez napora. Ali: na zvuke mojih koraka na stepeništu, moj mali sin (koji je već odavno viši i teži od mene, ali je ipak moj mali sin) ustane i sačeka me kod vrata, da preuzme torbe.

Hodam polako ulicama Beograda, u rano nedeljno jutro prolazim Knez Mihailovom, prisećam se i uživam.

Kada završim sa pisanjem ove pričice, pogledaću zadatak za vežbe u petak, smirena i bezbrižna, sići ću polako iz svoje radne sobe, proći pored sobe svog usnulog sina i umotati se u onaj zagrljaj mekši od pliša. U njemu ću noćas upijati snagu za jutarnje vađenje krvi, zbog kontrole hormona, uobičajene za moje trenutno životno doba. I voleću noćas svoju mladost kojoj se tako slatko svetim.



Plusic 0 Minusic 0


Ocena

Ocenjeno 5 puta. Oceni

Komentari

Dodaj komentar

U beloj kosulji
Gordana
05.04.2017.
Te 1968. imala sam sedam godina i pohađala prvi razred u Cvijićevoj. Maglovito se sećam ujaka koji je u uniformi stajao na sred dugačkog predsoblja dvosobnog kadrovskog stana u kome je živelo nas ...
4816 pregleda | 1 komentara
U beloj kosulji
Gordana
04.03.2017.
Jezici sunčevih zrakova lizali su površinu Jezave i palacali po svežim kamenovima oblizujući sa njih još ponegde zaostale tragove jaja. Irina je nežno dodirnula muževljevo rame, okre...
1501 pregleda | 0 komentara
U beloj kosulji
Gordana
03.03.2017.
Tri reči Upita me malopre moj drugar iznenada, takoreći iznebuha, pa još iz prikrajka, nenadano: „Koje su za tebe tri najlepše srpske reči?“ O tome kako se on i ja dan...
3251 pregleda | 0 komentara
U beloj kosulji
Gordana
01.03.2017.
  U petak uveče (beše 24. februar leta Gospodnjeg 2017) završim prevod i pošaljem ga, posle tri nedelje dobrog rada. Odličan posao, ja optimalno zadovoljna, ma sve na ...
2119 pregleda | 0 komentara
U beloj kosulji
Gordana
28.06.2015.
Danas je iz Smedereva ka Beogradu krenuo autobus na redovnoj liniji prevoznika Lasta, u 12:30 – redovan svakodnevni polazak (svim radnim danima, nedeljom i praznikom). Vozilo tipa mini-bu...
4426 pregleda | 4 komentara
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
738a01fe752ee4784bc460462e8b2f6e
Poslao: Timotije Pošalji fotografiju
Anketa
Da li verujete nekom od političara u Smederevu?
Da.
Ne.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 149
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300