Gordana
14.08.2010. broj pregleda: 3160

U beloj kosulji

Miholjsko leto i štrumfle

Mislim da sam, kada sam prvi put udahnula, snažno poželela da vrisnem: „Kako je ovo divno!“ Sigurna sam da sam odmah videla sve što je daleko od divnog, ali sam ubeđena da sam istovremeno donela odluku da je divno i da će uvek tako biti. Život je dobar učitelj, te je odmah počeo da iskušava moju odluku teškim zadacima.

Od sećanja na roditeljski dom ostao mi je jedan pogled na tavanicu, mekota bračnog kreveta u zamračenoj spavaćoj sobi i usamljenost velikog predsoblja. Ostala je i slika moje tužne majke na zimskoj terasi kadrovskog stana u tmurnom rudarskom gradiću. Osmeh ume snažno da produbi tugu...

Dok su me - kao prvo dete rođeno posle moje majke u našoj maloj sasvihstranaizbegloj porodici - ljuljali, kupali, mazili i pazili, piljila sam im u oči i u njima posmatrala slike, predele i prizore koje moje malo iskustvo nije moglo da razume, pa je moja duša stalno osećala neobjašnjivu tugu. Zbog tog zagledanja u tugu, oči su mi dobile izraz tužnog kučeta.

U prvom osnovne mi se u školi stalno piškilo, a bilo me je, naravno, stid da to svi znaju, pa sam trpela. Jedanput sam pogrešno izračunala odnos između snage trpljenja i vremena potrebnog da stignem do kuće. Rezultat su bile mokre lasteks pantalone i do pola pune duboke cipele u kojima su žmićkala moja stopala.

U gimnaziji sam umesto uniforme-školske kecelje nosila bakinu teget haljinu, „sečenu“ na kukovima, od tanke čoje, i njene plitke kožne cipele. Umesto tadašnjih hit unihopki, obuvala sam njene grilon čarape sa štrumflama od debelog lastiša. Moja drugarica Branka i ja smo volele da nosimo te bapske stvari, da se podlaktimo i šetamo daleko van grada (čak do Carine, Papazovca i Leštara – o, to je bilo tako avanturistički!), i da razgovaramo o Getsbiju. I o nekim zanesenim i čupavim mladićima, u koje smo po definiciji bile beznadežno nesrećno zaljubljene.

Studentski dani su ostavili miris oktobarske usamljenosti pomešane sa suncem Miholjskog leta, a ono je (opet) podsećalo na moju majku. „Indijansko leto“ – govorila je tih dana sa setnim osmehom, kao da se prisećala nekog svog davno prošlog i srećnog života, tamo negde i nekada, u kome mene nije bilo. Nije mi toliko bilo žao što me nije bilo tamo, koliko što ovde gde me ima ona nije bila srećna.

Dugo sam verovala da su me deca i majčinstvo promenili. Kao nadoknadu za to što sam rasla bez oca, dobila sam dvojicu ujaka od čije ljubavi ponekad nisam mogla da dišem. Tuga se pretvorila u saosećanje, a kučeći tužan pogled dao mom odrazu u ogledalu nešto što je vremenom počelo da mi se dopada. Tako mi je zapravo tuga pomogla da zavolim sebe.

Trpljenje i piškenje, u saradnji sa menstruacijom, učinili su mnogo za razvijanje moje ženstvenosti, kao i pritisak štrumfli ispod do grla zakopčane haljine.

Umiranje moje majke u sred Miholjskog leta, odlasci u bolnicu pod poslednjim toplim zracima sunca, nova boja oktobarske usamljenosti – sve to je učinilo da shvatim veličanstvenost smrti.

Trebalo je da deca odrastu a majčinstvo postane karakterna osobina, da bih shvatila da su oni u stvari probudili nešto što je već postojalo, nešto sa čim sam rođena.

Ujutro, kad se probudim, prvo što pomislim je: „Kako je sve ovo skoro nepodnošljivo divno.“



Plusic 0 Minusic 0


Ocena

Ocenjeno 14 puta. Oceni

Komentari

Još uvek ne postoje komentari za ovaj blog.

Dodaj komentar

U beloj kosulji
Gordana
05.04.2017.
Te 1968. imala sam sedam godina i pohađala prvi razred u Cvijićevoj. Maglovito se sećam ujaka koji je u uniformi stajao na sred dugačkog predsoblja dvosobnog kadrovskog stana u kome je živelo nas ...
4477 pregleda | 1 komentara
U beloj kosulji
Gordana
04.03.2017.
Jezici sunčevih zrakova lizali su površinu Jezave i palacali po svežim kamenovima oblizujući sa njih još ponegde zaostale tragove jaja. Irina je nežno dodirnula muževljevo rame, okre...
1348 pregleda | 0 komentara
U beloj kosulji
Gordana
03.03.2017.
Tri reči Upita me malopre moj drugar iznenada, takoreći iznebuha, pa još iz prikrajka, nenadano: „Koje su za tebe tri najlepše srpske reči?“ O tome kako se on i ja dan...
3130 pregleda | 0 komentara
U beloj kosulji
Gordana
01.03.2017.
  U petak uveče (beše 24. februar leta Gospodnjeg 2017) završim prevod i pošaljem ga, posle tri nedelje dobrog rada. Odličan posao, ja optimalno zadovoljna, ma sve na ...
2030 pregleda | 0 komentara
U beloj kosulji
Gordana
28.06.2015.
Danas je iz Smedereva ka Beogradu krenuo autobus na redovnoj liniji prevoznika Lasta, u 12:30 – redovan svakodnevni polazak (svim radnim danima, nedeljom i praznikom). Vozilo tipa mini-bu...
4354 pregleda | 4 komentara
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
B2404e093627dc17f0048d04c06bb5e9
Poslao: mikidisko Pošalji fotografiju
Anketa
Da li ste zaposleni?
Da, za stalno.
Da, privremeno.
Nisam, tražim posao.
Nisam, ne tražim posao.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 1011
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300