Nataša Cvetković
05.09.2014. broj pregleda: 146806

Natasa cvetkovic

Kako je Ćirilovac postao Kovačićevo

- Ako tražite stare zidine, idite dalje, gore, do imanja advokata Steve, tamo ih ima više nego što je na oranici potrebno! - Poslušali smo savet razboritog čuvara vinograda i uskoro smo zaista naišli na temelje od ramskog liskunovitog škriljca i na zidove od opeka i tercijarnog krečnjaka iz Višnjice.

Feliks Kanic, Srbija - zemlja i stanovništvo, Beograd 1986. 

***

Tako se Feliks Kanic, krajem XIX veka, našao u Ćirilovcu, u potrazi za antičkom Vincejom. Došao je iz pravca Carine. Vodio se rečima Konstantina Jirečeka o tada nedavno nađenom rimskom bunaru na Carini, pa je i Vinceju prvo potražio tamo. Ali, kako je sam naveo: “S negativnim rezultatom: Vinceja nije bila na Carini – spustili smo se niz plodno polje pod voćem, kukuruzom i ostalim kulturama u neobično lepu udolinu Ćirilovac, koja se proteže od zapada prema istoku. Tamo sam u crnom humusu oranica pripremljenih za zimsku setvu našao nesumnjivo rimske opeke, odnosno komade opeka, i što smo dalje išli, bilo ih je sve više.” To se podudaralo sa slutnjom Milana Milićevića u “Kneževini Srbiji” da se rimsko naselje nalazilo u Ćirilovcu.

I danas se može doći sa Carine do Ćirilovca, odnosno naselja Kovačićevo. Ali ne kroz plodna polja, njih više nema, nego od Rimskog bunara, kroz Ulicu oslobođenja.

A može se i sa Leštara, od raskršća na kojem se spajaju ulice Petrijevska, Starca Vujadina, Kajmkčalanska  i Petrijevski potok. Krenite onom koja vam se učini najgorom za vožnju ili pešačenje. Lako ćete je prepoznati – jedna od poslednjih kaldrma u Smederevu, ali potpuno upropašćena, sa mnogo rupa i mnogo oštrih ivica granitnih kocki, koje vire i čekaju da vam upropaste đonove, štikle ili gume, bez trotoara naravno. Kada stignete do mesta gde se Kajmakčalanska uliva u Ulicu oslobođenja, naći ćete se u naselju Kovačićevo. To jest naći ćete se na njegovom početku.

Naselje Kovačićevo je jedno od najmnogoljudnijih naselja u Smederevu, pripada mesnoj zajednici Leštar, a nalazi se na prostoru između Kolarskog puta i ulice Starca Vujadina. Ovaj potes je ranije bio poznat kao Ćirilovac, pa je i potok koji protiče posred njega dobio naziv Ćirilovački. Kada je tačno došlo do promene naziva iz Ćirilovca u Kovačićevo, teško je utvrditi. Poslednjih godina skoro da se potpuno izgubilo prvobitno ime.

S obzirom na to da živim ovde, poreklo i jednog i drugog naziva me je dugo kopkalo. Bilo je očigledno da se iza Ćirilovca krio Ćirilo, a iza Kovačićevog Kovačić. Ali ko je bio Ćirilo, ko je bio Kovačić, gde ih tražiti, koga pitati, koju knjigu pročitati, kako im ući u trag… nisam imala ideju.

Nedavno je moju majku jedan taksista dovezao do kuće. Dok je naplaćivao vožnju pitao je da li je tamo, iza naše kuće, još uvek stari bunar? Na njeno čuđenje objasnio je da je mesto gde se nalazi naša kuća i naš neposredni komšiluk sada, nekada bila zemlja njegovog oca. Njegov otac je bio među onim zemljoposednicima od kojih je Stambena zadruga Smederevo početkom osamdesetih godina prošlog veka otkupila zemlju, kako bi formirala novo naselje prema spremnom urbanističkom planu. Mislim da od vremena Izvanrednog komesarijata za obnovu Smedereva (1941-1944) u Smederevu nije bilo planski izgrađenog naselja. Postojanje plana izgleda nije podrazumevalo i pejzažni plan nažalost, tako da je izgled fasada i dvorišta prepušten na milost i nemilost afinitetima vlasnika.

Sve u svemu nije to loše naselje – od svog početka imalo je formiranu čitavu infrastrukturu, gradski prevoz, ulice koje se ukrštaju pod pravim uglom, prostora za trotoar i eventualno proširenje ulica, čime se retko koji kraj u Smederevu može pohvaliti. 

Elem, da se vratimo taksisti. Ako ste pomislili da mu je prezime Kovačić - prevarili ste se. Ne znam kako se čovek preziva, ali njegova priča me je inicirala da krenem u istraživanje prošlosti prostora na kojem se danas nalazi moja kuća i moj komšiluk.

Šta se i ko se nalazio na ovom prostoru pre rimske Vinceje, za koju se pretpostavlja da je bila ovde, ne znam. Takođe i period srednjeg veka za mene predstavlja misteriju. Možda je ova zemlja pripadala nekom manastiru. Ali da ne nagađam, vratiću se podacima do kojih sam uspela da dođem, a koji pokrivaju period od kraja XVIII veka do danas. 

Krenula sam od Doktora Leontija Pavlovića i njegovog dela. Znala sam da je on naširoko sakupljao podatke o Smederevu, pa sam pretpostavila da bi kod njega moglo biti reči i o mom naselju. Bila sam u pravu. 

Da nije onomad Dimitrije Davidović, ustavopisac prvog modernog srpskog ustava, poznatog kao Sretenjski, kupio imanje Ćirilovac, pitanje je da li bi se Ćirilovcem ikada iko bavio. Godine 1836, posle ukidanja Sretenjskog ustava, bio je primoran da napusti državnu službu i Beograd, te se odlučio za preseljenje u Smederevo. 

Gligorije Vozarović, prvi srpski izdavač i Dimitrijev rođak, 1836. godine pisao je Vuku Karadžiću u Beč, između ostalog, da se Dimitrije Davidović doselio u Smederevo i “da je kupio imanje nekog Pante Ćirića, od gospodara za 300 cesarskih dukata. Ono se sastoji iz 40 kosa livade, osam dana oranja, deset motika vinograda, sa nekoliko stotina komada šljiva i voća, sve u jednoj ogradi na mestu Ćirilovcu, a kuće u varoši na najboljem mestu.” 

Leontije Pavlović u svojoj knjizi “Dimitrije Davidović u Smederevu”, koju je 1985. godine izdao Muzej u Smederevu, pozivajući se na raznovrsne izvore, opširno analizira kupovinu imanja. Od njega saznajemo i hronološki sled vlasnika imanja.

Kao najstariji vlasnik pominje se Sali-aga u čijem je vlasništvu ova zemlja bila pre Kočine krajine (1788-1791). Posle njegove smrti imanje je dobila žena Ameta tabaka (duvandžije), pa ga je prodala Husein-agi Kesedžiću.

Posle Prvog srpskog ustanka Turci su morali da se isele, te je Kesedžić 1806. ili 1807. imanje jeftino prodao Ćirilu, koji se doselio iz Banata. Ćirila je nasledio sin Panta, koji je po ocu dobio prezime Ćirić, a narod je počeo imanje da naziva Ćirilovcem. I ovde dobijamo odgovor na prvo pitanje – ko je bio Ćirilo iz naziva Ćirilovac.

Panta Ćirić je od braće Alekse i Stojana Simića, kasnije poznatih ustavobranitelja, pozajmio 3000 groša, a kao zalog za pozajmicu dao imanje. Leontije Pavlović pominje da je čak i sam Knez Miloš bio zainteresovan za otkup ovog imanja. Posle smrti Pante Ćirića za njim je ostao neotplaćeni dug, ali je njegova žena Jela imala dozvolu Kneza da ostane da živi u kući na imanju. Sve dok Simići nisu rešili da kuću i imanje prodaju Dimitriju Davidoviću. Do čega je došlo 1836. godine.

Tako je Dimitrije Davidović poslednje godine svog života proveo u Smederevu - delom na imanju Ćirilovac, delom u kući u gradu. Umro je 1838. godine. Njegova porodica je ostala u Smederevu do 1841. godine, kada je umrla Savka, njegova ćerka. Posle Savkine smrti Ćirilovac su prodali Stevanu Kovačiću, advokatu iz Banata, i odselili se. I evo, naslućuje se odgovor na drugo pitanje – ko je bio Kovačić po kojem naselje nosi današnji naziv. Stevana je nasledio sin Milutin. Za Milutina Kovačića Leontije Pavlović kaže da je bio predsednik opštine Smederevo 1923. godine, kada je vršen katastarski premer i da je po njemu imanje ubeleženo kao Kovačićevo.

Prilikom osnivanja zemljišnjih knjiga 1932. godine uknjiženo je pravo vlasništva na zemljište u korist Kovačića Stevanovog Milutina iz Beograda, ali je 1934. upis ispravljen u korist Kovačića Milutinovog Stevana iz Beograda. Zbog čega je došlo do ove ispravke i ko su Milutin i Stevan iz upisa – otac, sin, deda… nisam uspela da utvrdim. U svakom slučaju zemlja je ostala u porodici.

Sve do stupanja na snagu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji 1945. godine. Poslednja promena upisana u vlasnički list je od 15. marta 1966. godine kojom se na osnovu sudskog rešenja Okružnog agrarnog suda iz marta 1946. godine uknjižuje pravo vlasništva na zemljište u korist društvene svojine.

Kasnije ova zemlja prelazi u ruke poljoprivrednog kombinata Godomin. Tamo ostaje sve do početka osamdesetih, kada je Stambena zadruga Smederevo krenula u izgradnju stambenog naselja.

Deo zemlje za izgradnju novog naselja otkupila je od privatnih lica, kao što je bio otac onog taksiste s početka priče, a drugi deo od poljoprivrednog kombinata Godomin, pa je tako nekadašnji Ćirilovac, odnosno Kovačićevo, od poljoprivrednog pretvoreno u građevinsko zemljište. 

Od nekadašnje kuće i podruma na imanju Ćirilovac nema nikakvog traga. Gledajući katastarski plan iz prvobitnog premera iz 1928/29. zaključujem da bi se ona, da postoji danas, nalazila negde u ulici Trifuna Đukića. A bašta bi bila tik uz Ćirilovački potok, otprilike paralelno sa one dve nove zgrade koje su 2011, u saradnji sa Evropskom unijom, podignute u okviru projekta socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima

Inače Ćirilovački potok je osamdesetih godina uređen retenzijom, odnosno branom. Prilikom gradnje brane nađeni su interesantni arheološki ostaci, koji bi trebalo da se nalaze u Muzeju u Smederevu.

Devedesetih godina prošlog veka nazivi Ćirilovac i Kovačićevo su se još uvek preplitali, ali danas ćete retko koga čuti da upotrebljava stari naziv. Ustalio se naziv naselje Kovačićevo, koji se odnosi na mnogo širi prostor od onoga koji je prvobitno zauzimalo imanje Kovačića, a pre njega Ćirilovac. A i današnje naselje zauzima širi prostor od onoga koji je prvobitno planiran. Što bi rekli – izgradilo se.

Međutim, ako se ode skroz do kraja, iza svih kuća, do vrha brda, može se doći do dela gde još uvek ima voćnjaka, vinograda, livada, pa i ponekog šumaraka.

 

Odande pogled puca na Dunav i na Banat kad nije oblačno. Uradim to s vremena na vreme, vodeći se onom starom Njegoševom - Ko na brdo ak' i malo stoji više vidi no onaj pod brdom.

Volim da znam gde sam, te sam eto upotrebila sve svoje raspoložive resurse kako bih to i utvrdila. Sve napisano je podložno proveri i otvoreno za dopunjavanje.

Za kraj bih da pitam i vas - da li vi znate gde se nalazite? Čija je bila zemlja po kojoj hodate, ko vam je sagradio zgradu u kojoj živite? 

Ako ne znate, a hteli biste da znate - pitajte. Možda da počnete odavde: Digitalna zbirka knjiga Narodne biblioteke u Smederevu

Ako vam se tekst svideo, možete me pronaći i na ovoj adresi: natasacvetkovic.com



Plusic 30 Minusic 0


Ocena

Ocenjeno 23 puta. Oceni

Komentari

Missing
SmirkoS
04.12.2015.
Odličan tekst, i pohvaljujem trud, jer za ovakav rad treba mnogo vremena, upornosti i znanja. Na žalost, oni koji ne znaju da cene tuđi rad, mogu da se jave samo komentarima poput "Kosovarcicevo" ili "Smederevo u metohiji" ili slično, ne shvatajući da bi ti ljudi, verovatno voleli, da mogu da budu na nekom brdu, u svom zavičaju, sa kojeg i dalje pamte neki izvanredan prizor.
Plusic 9 Minusic 0
Missing
Ornitolog
23.11.2014.
Ovde je novo stanište gugutki.
Plusic 12 Minusic 4
Missing
adac
22.11.2014.
svaka cast i ja sam nesto naucio o mom Smederevu
Plusic 9 Minusic 0
Missing
yo yo loptica
21.11.2014.
smederevo u metohiji
Plusic 21 Minusic 10
Missing
vlada
31.10.2014.
Kosovarcicevo?
Plusic 33 Minusic 15
Natasa cvetkovic
Nataša Cvetković
02.10.2014.
Milane, zemljišna knjiga i katastar nepokretnosti su javne knjige i dostupne su svakome.
Plusic 9 Minusic 0
Missing
milan
25.09.2014.
Samo jedno pitanjce,kako se to i gde gledaju stari planovi iz 1923. i kako Vam uopste dopuste da gledate tako nesto?!
Plusic 1 Minusic 14
Natasa cvetkovic
Nataša Cvetković
14.09.2014.
Hvala mnogo, Dušane! Svaka dopuna je dobrodošla, a naročito od strane nekoga ko se ozbiljno bavi istorijom ovog kraja. Podaci koje iznosite o Milutinu Kovačiću upotpunjuju priču. Bilo bi lepo kada biste nam otkrili gde ste ih pronašli, ako nije problem. Kada je reč o hrastovoj šumi, pitam se gde li je ona mogla da bude, ako je veći deo zemljišta bio poljoprivredni još u vreme kada je Kanic posetio Ćirilovac. Znam da se ostaci hrastove šume nalaze iza crkve Jasenak u Petrijevu, koja je udaljena nekoliko kilometara od Kovačićevog naselja. Na kraju Balkanske ulice se nalazi jedan hrast. Pomislila sam da je on možda ostatak od šume koju pominjete. To isto sam pomislila i za hrast koji se nalazi u jednom komšijskom dvorištu. Raspitala sam se kod komšije, kaže čovek da ga je lično zasadio pre tridesetak godina. Ta dva drveta su sličnih dimenzija, pa sam po toj analogiji zaključila da je i ovaj prvi mlađi. Evo jedne fotografije tog hrasta koju sam napravila ovog leta http://natasacvetkovic.com/photography/remaining-oak-od-sume-hrast/
Plusic 13 Minusic 0
Missing
Srecko
09.09.2014.
Povodom izmeštanja skladišta municije i eksploziva iz Trdjave, koju Dušan tačno navodi, podsećam da su Smederevci zvanično od Vojske tražili da se to sprovede 10-tak godina pre eksplozije. Naime, neke 30-te godine prošlog veka je u Bitolju ili u Prilepu (zaboravio sam tačnu lokaciju) eksplodiralo vojno skladište u blizini grada. Postoje novinske vesti o toj eksploziji i opravdanom smederevskom strahu da se veća katastrofa dogodi u Tvrdjavi. Posle 5-junske eksplozije javile su se razne teorije o uzroku eksplozije, a retko ko ili niko nije optužio kraljevsku Vojsku za nemar. Ne branim Nemce koji su u Tvrdjavu dovozili i lagerovali zaplenjeni eksploziv i ratnu tehniku poražene kraljevske vojske. Da su Srbi imali skladište usred Godominskog Polja tu bi i Nemci lagerovali i tu bi se eksplozija kad tad se desila. Nikakvi usamljeni britanski avion (usred bitke za Britaniju a doleteo sa Krita ili Malte) niti Staljinov agent (pre 22.juna 1941) nisu aktivirali skladište, već vrućina i tradicionalni srpski nemar na koji su i precizni Nemci zaboravili.
Plusic 6 Minusic 5
Missing
Dušan
08.09.2014.
Kao istoričar pozdravljam svako pisanje o Smederevu, a naročito ovako kvalitetno. Sve čestitike. Ako dozvolite da dopunim u vezi novijeg perioda, pošto se time bavim. Pre toga da kažem da je Ćirilovac bio poznat i po velikoj hrastovoj šumi koje su isekli Austrijanci 1916.godine. A bili su stari više vekova. Do početka Drugog svetskog rata pripadao je porodici Kovačić. Taj deo je nazvan Kovačićevo jer je prilikom snimanja postojala vila Kovačića. Milutin Kovačić je značajan čovek za naš grad. Rodom je iz Mola u Bačkoj. Pravnik po struci. Oženjen je Živkom sa kojom je imao sina Stevana. Međutim, Stevan je poginuo u Velikom ratu, pa danas nema živih potomaka. Kovačić je poklonio imanje na kome je izgrađen Sartid. Bio je predsednik opštine od 1920-1925. Za to vreme, gimnazija je postala osmorazredna, a i pripremani su planovi za igradnju opštinskog doma (izgrađen kasnije, za vreme Ljube Vidakovica). Pošto je i nakon Prvog rata velika količina municije bila u tvrđavi, Kovačić je tražio da se ona izmesti jer je predstavljala veliku opasnost (a znamo šta se desilo 5.juna 1941.) Umro je 1933.godine.
Plusic 28 Minusic 0
Natasa cvetkovic
Nataša Cvetković
07.09.2014.
Dragi „Taksisto“ :) baš ste me iznenadili! Mnogo vam hvala što ste se javili i dopunili priču. Svojim komentarom ste potvrdili moje duboko ubeđenje da u životu nema slučajnosti i da ništa nije besmisleno. Hoću reći – ova priča kao da je morala da bude napisana, baš ovako. Mnogo vas pozdravljam! A stari orah na ćošku više nikada neću gledati istim očima...
Plusic 21 Minusic 1
Missing
taksista
06.09.2014.
draga moja nataša nisu oni to otkupili od mog oca jer da jesu ne bi platili 70 maraka ar već oteli, tu se nalazila vinogradarska kuća tako su to oni nazvali, kuću od tvrdog materijala, voćnjak star svega tri godine iz koga nismo ubrali ni jedan plod. sačuvao se samo onaj orah na uglu oslobodjenja i prvog maja, moj otac je mnogo teško to podneo uvek je o tome pričao i to nikad nije mogao da preboli.preminuo je 5 godina posle toga u 57 godini života.
Plusic 35 Minusic 0
Missing
dragana
05.09.2014.
Sjajan tekst, bravo Natasa!
Plusic 29 Minusic 2
Missing
Smederevac
05.09.2014.
Link za digitalnu zbirku knjiga ne radi
Plusic 10 Minusic 0
Missing
Leštar
05.09.2014.
Odličan tekst! Hvala na vrlo zanimljivim informacijama! Dobro je da znamo nešto o mestu u kome živimo i svojoj okolini.
Plusic 19 Minusic 0
Missing
smederevka
05.09.2014.
Evo pod stare dane da saznam nesto zanimljivo.Mada vecina ljudi provede zivot a da se ne upita cije ime nosi ulica u kojoj zive.Ako ne verujete,proverite.Ja jesam.
Plusic 22 Minusic 0
Dodaj komentar

Natasa cvetkovic
Nataša Cvetković
08.11.2013.
Koliko je Smederevaca, starih ili novih svejedno je, koji nikada nisu čuli za boj koji se odigrao 9. novembra 1914. godine u Smederevu, u kojem je srpska vojska za manje od 24 sata odnela pobedu nad a...
3335 pregleda | 4 komentara
Natasa cvetkovic
Nataša Cvetković
22.09.2013.
Kod mene u porodici postoji jedan neuobičajen običaj da se radujemo poseti sveštenika. Znamo da nam u kuću ulazi vedar, duhovit i dobronameran čovek. Njegove posete osim zvan...
2722 pregleda | 3 komentara
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
21a47b0f8bbaf62cd5064fdbbb51ca37
Poslao: Ljubiša Ljuba Aranđelović Pošalji fotografiju
Anketa
Da li ste zaposleni?
Da, za stalno.
Da, privremeno.
Nisam, tražim posao.
Nisam, ne tražim posao.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 683
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300